EU integracije

Šta su poslanici, ministri, premijer još govorili na temu osnosa evrointegracija i Ustava možete pronaći na sajtu otvoreniparlament.rs.

U raspravama učestvovali:

 

Goran Rakovac, DSS – NS – Vojislav Koštunica

Demokratska stranka Srbije – DSS, (17.09.2007.), Govor u raspravi

(…)

Sledeći razlog je donošenje novog ustava, odnosno, nakon formiranja Srbije kao samostalne države, doneli smo tokom prošle godine i novi ustav Republike Srbije, koji u značajnoj meri reguliše materiju ljudskih prava, koja, između ostalog, kao jedno od osnovnih načela ima i načelo slobodne kretanja. Shodno tome, novim zakonom o putnim ispravama treba izaći u susret i ovim ustavnim odredbama.

Na kraju, ono što su gotovo svi istakli, pa nije na odmet da istaknem i ja, ovaj zakon je jedan od proevropskih zakona, zakon koji će omogućiti lakše integracije našoj zemlji i eventualni dolazak na belu šengensku listu.

(…)

Miloljub Albijanić, G17 Plus

G17 Plus – G17+, (30.09.2006.), Govor u raspravi

 Miloljub-Albijanić-175x130

(…)

Peti oktobar obnovio je u punom obimu demokratska stremljenja srpskog naroda i građana Srbije. Donošenje novog ustava kasni, ali Srbija više nema vremena za stajanje. Politički konsenzus velikih parlamentarnih stranaka oko novog ustava je danas realnost i zato se nalazimo pred usvajanjem sedmog srpskog ustava.

Novi ustav je moderan i demokratski. U članu 1. Predloga ustava država Srbija se određuje na sledeći način: Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Ovaj član spaja tradicionalno i moderno, prošlost i evropske integracije, građansku i nacionalnu Srbiju u jednu skladnu celinu.

U temelj Predloga ustava ugrađena je Povelja o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama. Koliki je značaj posvećen ovoj temi vidi se iz činjenice da ovaj deo ustava obuhvata gotovo trećinu njegovih članova. Ovakav pristup građanskim pravima i slobodama približava Srbiju evropskim vrednostima i predstavlja važan oslonac u ispunjavanju merila za evroatlantske integracije.

(…)

 

Miloš Aligrudić, Demokratska stranka Srbije

Demokratska stranka Srbije – DSS, (17.08.2004.), Govor u raspravi

Miloš-Aligrudić-2-175x130

(…)

Za DSS u ovom trenutku je prioritet, svakako, donošenje novog ustava Republike Srbije, jer smatramo da je to veoma važno za usklađivanje sa Ustavnom poveljom državne zajednice Srbija i Crna Gora.

A sa druge strane, zbog približavanja pravnog sistema Srbije opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, ratifikovanim međunarodnim ugovorima iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava, odnosno na taj način da se stvore jaki preduslovi harmonizacije propisa država članica državne zajednice i, na kraju krajeva, da se izvrši lakša harmonizacija pravnog sistema državne zajednice Srbija i Crna Gora sa zakonodavstvom zemalja Evropske unije.

Na kraju krajeva, to bi bio jedan od osnovnih preduslova za uključivanje u proces integracije.

(…)

 

Golub Rajić

Socijalistička partija Srbije, (29.05.2003.), Govor u raspravi

 

(…)

Zabrinjavajuće je ko stoji u potpisu Predloga ovog zakona – ugledni profesori i pravnici, kao i Centar za unapređivanje pravnih studija iz Beograda, a on sadrži puno grešaka, protivustavan je, suprotan tzv. “maloj povelji o ljudskim pravima”, a preduslov je za uključivanje našeg zemlje u evropskeintegracije.

(…)

 

Stevan Lilić

Demokratski centar, (08.04.2003.), Govor u raspravi

 s-lilic-175x130

Dame i gospodo narodni poslanici, nakon ove debate mislim da su mnoga pitanja otvorena i o mnogim pitanjima se raspravljalo. Mislim da zaslužuje da se na mnoga od ovih pitanja da jedan odgovor kojim bi se pre svega narodnim poslanicima, a isto tako i građanima Srbije, potpuno razjasnile okolnosti vezane za ovaj poseban postupak i poseban zakon u vezi sa revizijom Ustava.

Dakle, reč je o posebnim revizionim klauzulama koje je na osnovu Odluke Narodne skupštine izradila Komisija, čiji je Predlog zakona sada na dnevnom redu, uz napomenu da je u ovoj proceduri poštovan s jedne strane legitimitet, a s druge strane legalitet. Legalitet ove procedure baziran je na samom zakonu o načinu i postupku promene Ustava i na članu 8. ovog zakona. Što se tiče legitimiteta, ovaj legitimitet proističe iz načina na koji će biti usvojen novi ustav Srbije, a to je na osnovu referenduma, ali i na osnovu Ustavne povelje koja treba da konstatuje osnovne razloge zbog kojih dolazi do ove promene.

Poštovan je i princip kvalifikovane većine na odgovarajući način, jer se kvalifikovana većina u ovoj ustavnoj proceduri generiše tako što Narodna skupština usvaja tekst ustava većinom glasova, tekstustava ide na potvrdu preko ustavnog referenduma.

Mnogo je bilo prigovora u smislu da je neophodno da se u Skupštini dvotrećinskom većinom izglasa tekst ustava. Imajući u vidu da je Srbija jedna izborna jedinica, a da je postojeći Ustav u kome postoji dvotrećinska većina, donet u situaciji kada je Srbija imala devet izbornih jedinica, može se reći da je običnom, tj. apsolutnom većinom glasova ovaj postupak kvalifikovanosti u donošenju ustavapoštovan. Kada se to kombinuje sa referendumom, dobijemo minimum demokratskih standarda koji je neophodan za usvajanje ustava.

Što se tiče amandmana u odnosu na Ustav (ne amandmana u odnosu na ovaj zakon, nego amandmane na odnosu na Ustav), želim da podsetim da prema revizionim klauzulama postojećegUstava amandmanska procedura zapravo nije ni predviđena. Predviđeno je samo da se predlog promene Ustava stavlja na raspravu i da se usvaja odgovarajućom većinom.

Ovde je bilo rečeno, u vezi sa dvotrećinskom većinom, da je moguće da svaka buduća konstelacija Skupštine, odnosno Vlada menja ustav prostom većinom, odnosno apsolutnom. Treba skrenuti pažnju da revizija budućeg ustava nije stvar ovog ustavnog zakona, već je revizija budućeg ustavapredmet budućeg ustava, revizione klauzule tog ustava će određivati kako će se menjati budući ustav.

Konačno, mislim da ima jedan značajan argument koji je ovde istaknut (na šta treba odgovoriti u potpunosti i sa argumentima), a to je zašto se pristupilo donošenju novog ustava, a ne promeni postojećeg Ustava. Zapravo, ovde treba imati u vidu da izraz “promena ustava” može da podrazumeva i izmenu i donošenje novog ustava. Postojeće ustavne klauzule govore o promeniustava.

Razlog što se Komisija, odnosno Skupština opredelila za promenu Ustava u vidu donošenja novogustava je taj što je postojeći Ustav zapravo bio osnovni uzrok razbijanja Srbije. To proističe iz nekoliko elemenata. Prvi i osnovni razlog možemo naći u članu 135. Ustava Srbije, ko je zapravo bio generator raspada SFRJ. Pročitajte tu odredbu i videćete kakav je bio Ustav Srbije, odnosno političke snage koje su stajale iza njega, osnovni generator za razbijanje tadašnjeg ustavnog okvira SFRJ.

Drugo, postojeći Ustav Srbije ima najmanje dve odredbe koje se tiču ekonomskih osnova i političkih institucija koje nisu u skladu sa osnovnim postulatima savremenog demokratskog standarda. Prvo, u članu 56. posebno se garantuje zaštita društvene svojine. Nema potrebe posebno ulaziti u detalje.

Drugo je pitanje vezano za institucije vlasti. U članu 9. postojećeg Ustava Srbije između ostalog se kaže da predsednik Republike predstavlja i izražava državno jedinstvo Srbije. Dakle, predsednik Republike u ovom kontekstu ima praktično prerogative apsolutističkog vladara. Izražavati državno jedinstvo je nešto što nije u skladu sa savremenim demokratskim standardima, kada je reč o predsedniku Republike. To može da bude parlament, to mogu da budu domovi parlamenta, ali to ne može da bude institucija predsednika Republike.

Konačno, jaka država je ona država koja ima snage da se obračuna sa organizovanim kriminalom. Nije jaka ona država koja se obračunava sa svojim građanima.

Zbog ovih razloga, mislim da ima dovoljno argumenata, pre svega pravnih, proceduralnih, ali isto tako i onih koji proističu iz naše realnosti, da je neophodno pristupiti promeni Ustava Srbije u smislu da se donese nov ustav Srbije.

Iz tih razloga, apelujem i na one narodne poslanike koji su imali drugačiji stav i koji su u debati zauzimali stanovište da postoje razne tehničke i druge smetnje u vezi sa procedurom promeneUstava, da imaju u vidu opšti interes koji je sada Srbiji neophodan, Srbiji koja je već napravila prvi korak i uključena je u evropske integracije preko Saveta Evrope, da podrže usvajanje ovog zakona o načinu i postupku promene Ustava Republike Srbije. Hvala.

Zoran Živković

Demokratska stranka, Govor u raspravi

(…)

Posebni prioriteti u ovom trenutku su borba protiv organizovanog kriminala, izrada novog i modernogustava Srbije, stvaranje opšte političke stabilnosti u našoj državi kao uslov za stabilnost u regionu i dalja izgradnja i očuvanje državne zajednice Srbije i Crne Gore kao uslov za evropske i svetskeintegracije.

(…)

 

Vladan Batić

Demohrišćanska stranka Srbije, Govor u raspravi

Vladan-Batić-175x130

(…)

Već je rečeno da je još pre toga koalicioni sporazum DOS-a i koalicije “Zajedno za Jugoslaviju” u članu 5. predviđao da, ukoliko preuređenje odnosa u SRJ bude zahtevalo promenu saveznog Ustava, ova promena može se obaviti isključivo na legalan i legitiman način, kroz proceduru promene saveznog Ustava predviđenu odredbama Ustava SRJ. Već sam prethodno rekao da je Ustav potpuno apstrahovan i da je osnov za donošenje Ustavne povelje tzv. Beogradski sporazum.

Na stranu to što je povelja, po tekstu Beogradskog sporazuma, trebalo da bude usvojena do kraja juna prošle godine, a novi ustavi Srbije i Crne Gore trebalo je da budu doneti do kraja prošle godine. Ništa od toga što piše u samom Beogradskom sporazumu nije realizovano.

Ustav Republike Srbije u članu 2. proklamuje princip narodnog suvereniteta, utvrđujući da on pripada građanima i da ga građani, između ostalog, ostvaruju referendumom. Član 135. Ustava Srbije govori o odnosima i obavezama Srbije prema SRJ. Inače, o promeni Ustava i ustavnog uređenja Narodna skupština, po slovu Ustava, odlučuje dvotrećinskom većinom.

Usvajanje Ustavne povelje je najdrastičnija promena Ustava i najdrastičnija moguća promenaustavnog uređenja. Usvojen je princip odlučivanja apsolutnom većinom.Nije prosta, nego apsolutna. Prosta je polovina više jedan od prisutnih, a ovo je od ukupnog broja članova parlamenta 250 – 126; to je apsolutna ili kvalifikovana većina, jedan od oblika kvalifikovane većine.

(…)

Oni koji izražavaju bojazan prema ideji samostalne Srbije ističu nekoliko argumenata: navodno, Evropa je protiv daljih dezintegracija na Balkanu; ako ne napravimo zajedničku državu bićemo izolovani, bićemo kažnjeni, nećemo moći da uđemo u evropske integracije; te ako ne bude državne zajednice navodno ćemo izgubiti Kosovo. Sve je ovo jeftin izgovor i sve je ovo apsolutno pogrešno.

Prvo, samostalna, nezavisna, suverena i stabilna međunarodno priznata Srbija najpre treba da stupi u savez sa istom takvom Crnom Gorom, da se napravi savez ili unija suverenih država, a zatim da ide u dalje integrativne procese, labavije ili manje labave, sa Makedonijom, pa preko Republike Srpske sa BiH federacijom itd.Dakle, Srbija može da bude ne remetilački, nego integrativni faktor na Balkanu.

Drugo, Evropska unija počiva na volji naroda. Volja naroda je osnovni postulat. Ona je paradigma Evropske unije. Ko to ne zna neka malo pročita dela Robera Šumana ili Adenauera pa će videti da je volja naroda neprikosnovena za sve evropske integracije. Ako se građani Srbije na referendumu izjasne za samostalnu Srbiju, Evropa bi to odmah verifikovala i nikakvih posledica po Srbiju i njene građane ne bi bilo.

(…)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>