Irsko-britanski model briše Kosovo iz Ustava

Izvor

Politika 30.09.2013.

Elementi rešenja statusa Severne Irske za koji se zalaže britanski ambasador Jan Klif već su korišćeni u Erdutskom sporazumu i prilikom pisanja Dejtonskog sporazuma

Ilustracija Novica Kocić

Ukoliko bi se primenio sporazum kojim su Irska i Velika Britanija 1998. godine rešile problem Severne Irske, o kojem je nedavno govorio ambasador Velike Britanije u Prištini Jan Klif, to bi značilo da Srbija treba da se odrekne Kosova. Da izbriše preambulu iz svog ustava i da se zauzvrat formira neki međuvladin savet između Zajednice srpskih opština i Vlade Srbije, koji bi bio nadležan za određene oblasti i preko kojeg bi Beograd mogao da finansira neke projekte, kao i da ostvaruje prisustvo na terenu.

Ovako Dušan Proroković, izvršni direktor Centra za strateške alternative, komentariše nedavnu izjavu britanskog ambasadora, koji je kazao da će Zajednica srpskih opština (koja bi trebalo da bude formirana posle kosovskih izbora 3. novembra) biti pod „kišobranom” Kosova, a da će njeni odnosi sa Srbijom možda biti kao odnosi Severne Irske sa Velikom Britanijom. Ambasador je tom prilikom istakao i da će Zajednica srpskih opština biti deo kosovskog sistema, a ne deo Srbije, ali i da će ona biti, kako je rekao, i „nešto između” Prištine i Beograda. Klif je, pri tome, ocenio i da nekadašnji odnosi dve Nemačke nisu dobar primer za odnos buduće Zajednice srpskih opština sa Srbijom i zato što su obe Nemačke 1973. godine bile članice UN, a Kosovo to za sada nije.

U Beogradu se, međutim, rešenje dogovoreno Briselskim sporazumom, pre svega, vidi kao specifično, mada neki analitičari ne isključuju elemente irsko-britanskog modela na Kosovu, a drugi smatraju da je reč isključivo o korišćenju nemačkog „šnita”.

O mišljenju da u pomenutoj izjavi ambasador Velike Britanije polazi od toga da je njegova zemlja priznala secesiju Kosova, Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju Skupštine Srbije, kaže da „oni svakako imaju svoje tumačenje kako se sve to svodi na odnos dve države”.

„Što se nas tiče, ono što je važeće, po postignutom Briselskom sporazumu, ta Zajednica srpskih opština će biti u tom pravnom okviru koji postoji na Kosovu, ali će biti nepovratno vezana i za Republiku Srbiju, između ostalog i preko finansiranja. Republika Srbija planira da ta zajednica bude pozicionirana u našem ustavnom poretku (pripremljen zakon o finansijskoj pomoći i plan da se to ugradi u ustavnom zakonu), jer mi ne priznajemo Republiku Kosovo”, kaže Drecun, za naš list, i ističe da je Briselski sporazum statusno neutralan.

A šta je ambasador Klif zaista hteo da kaže u navedenoj izjavi? „Poenta cele ove priče jeste da Srbija treba da uradi ono što je Republika Irska u jednom trenutku uradila – da briše Kosovo iz svog Ustava”, smatra Proroković, koji podseća da su odnosi između Velike Britanije i Irske, kad je reč o Severnoj Irskoj, rešavani čak više od pola veka, od 1937. do 1998. Postignuto rešenje, za koje se zasluge umnogome pripisuju nekadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru, smirilo je odnose u Belfastu i Iru. Irska je na kraju dugog procesa rešavanja problema izbrisala deo svog ustava iz 1937. u kojem se govorilo da je Severna Irska teritorija pod njenim suverenitetom, a de fakto je bila pod britanskom upravom. Nakon što je Irska povukla taj potez, formirane su, britansko-irskim sporazumom, neke druge institucije, tako da danas postoji Britansko-irski savet, na kojem se usaglašavaju pitanja od značaja za Severnu Irsku, ali i savet Irske i Severne Irske, koje je međuvladino telo, koje ima nadležnosti u 12 oblasti i između ostalog bavi se poljoprivredom, saobraćajem, turizmom, ukratko, nekim tehničkim stvarima. Doduše, jedan od ustupaka Irskoj jeste da Irci iz Severne Irske mogu da glasaju na predsedničkim izborima u Irskoj, što je, kako se ovde primećuje, simboličnog karaktera. Taj savet se, inače, ne bavi spoljnim poslovima i odbranom, koji su u nadležnosti Velike Britanije. Koliko je taj model nalik dogovorenom u Briselskom sporazumu?

Neki elementi iz britansko-irskog modela su, kako smo čuli od pojedinih analitičara, već iskorišćeni za kosovsko pitanje, ali to nije urađeno prvi put, budući da su neka irsko-britanska iskustva i u Erdutskom sporazumu i prilikom pisanja Dejtona. Ali, u vezi sa Kosovom, Proroković postavlja protivpitanje: ako je pozicija Velike Britanije ono o čemu govori ambasador Klif, zašto celo Kosovo nije moglo da se tretira kao Severna Irska? Istovremeno, Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da analogija sa Severnom Irskom i nije loša i da nije daleko od onoga što se na kraju može desiti, ako se posle izbora uopšte formira Zajednica srpskih opština, jer postoji mogućnost da izbori dožive neuspeh i da srpske stranke ne prođu. Teoretski je čak moguće i da Adrijana Hodžić postane predsednik Severne Mitrovice.

Da izjavu britanskog ambasadora ipak ne treba zanemariti svedoči i priča da su Britanija i Nemačka podnele nekakav nezvanični dokument, što bi sve moglo da ukazuje da „Britanija polako ulazi u igru i nudi svoje viđenje problema”.

Što se tiče dela ambasadorove izjave da primer dve Nemačke nije dobar, politički analitičar Dušan Janjić misli da on nije u pravu. „Ako dobro čitam sporazum iz aprila od 15 tačaka, to je upravo po modelu dve Nemačke, recimo, oficiri za vezu”, naglašava on.

Ukazuje se i na to da u Evropskoj komisiji i u Nemačkoj postoji spremnost da se insistira na tom tzv. okvirnom završnom sporazumu, koji bi rezimirao sve do sada urađeno i koji bi vratio onu tačku koja je u aprilu samo pomerena, o punoj saradnji Beograda i Prištine u međunarodnim institucijama, uključujući i UN. S tim u vezi, Janjić ocenjuje da to nije direktna kopija dve Nemačke, „ali je u suštini priprema za realizaciju tog modela. Uostalom, nemačka administracija je svojim upornim stavom već uspela mnogo toga da progura, pa Janjić zaključuje: „ili je loše preneta izjava ili ambasador nije dovoljno upoznat sa sporazumom od aprila ove godine”.

Biljana Čpajak

———————————————————–

Nisu se svi Nemci složili sa Išingerom

Ideju da odnosi sa Kosovom budu rešeni po modelu „dve Nemačke” inicirao je Volfgang Išinger, jedan od trojice međunarodnih posrednika u ranijim pregovorima o statusu Kosova. Međutim, Vlada i Skupština Srbije su 2007. odgovorili negativno.

U intervjuu „Vremenu”, prošle godine, Išinger je objašnjavao da je nakon neuspeha Ahtisarijevog plana 2007. postalo jasno da Beograd neće prihvatiti taj plan i da Rusija neće izvršiti pritisak na Beograd da ga prihvati. „Tada sam pomislio – zar nismo mi u Nemačkoj imali istu takvu situaciju? Amerikanci su podržavali Zapadnu Nemačku, a Rusi Istočnu. Imali smo mnogo problema i morali smo da pronađemo praktičan način za otvaranje granica između dva dela zemlje, a da pri tom ne kršimo fundamentalne pravne pozicije na obe strane. Onda smo postigli sporazum koji je rešio mnoge praktične probleme. Ali oko glavnog pitanja – da li postoje dve Nemačke ili samo jedna –složili smo se da se ne slažemo. Ono što vi sada imate nije model dve Nemačke, ali je prilično slično.”

U Nemačkoj je bilo i drugačijih mišljenja o tome. „Sadašnju situaciju u Srbiji i na Kosovu teško je porediti s podeljenom Nemačkom iz 1972, kako to predlaže predstavnik EU u posredničkoj ’trojci’ za Kosovo Volfgang Išinger”, ocenio je, 2007. godine, Aleksandar Rar iz nemačkog Saveta za međunarodne odnose u Berlinu.

Išinger, kako je rekao tada Rar, pokušava da uporedi Kosovo sa nekadašnjom Istočnom Nemačkom, iako je u slučaju ugovora dveju nemačkih država reč o sasvim drugim okolnostima i drugom vremenu.

Kasnije je i Nemac Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, izjavio da model „dve Nemačke” za međusobno rešenje odnosa Srbije i Kosova „nije validno i primereno poređenje”, jer jeistorijski, politički i diplomatski kontekst bio prilično drugačiji.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>