MojUstav

Нови сазив Скупштине вероватно ће бити последњи у коме ће бити 250 представника. Готово све партије залаже се за за мање трибуна у парламенту

Фото Милутин Лабудовић

НОВИ скупштински сазив, који ће се у парламент уселити после избора највероватније ће бити последњи у коме ће седети 250 посланика. У све гласнијим најавама промене Устава, једна од ставки већине партије јесте да у скупштинским клупама седи највише 150 или 125 представника народа.

- Сматрамо да је потребан ефикаснији и мањи парламент. То захтева промену Устава који се, ипак, не може мењати преко колена. Потребно је да се направи консензус.

Посланик СДПС Мехо Омеровић објашњава за наш лист да ће до промена највероватније доћи крајем године:

- Треба да имамо и мање посланика и мање министара. Сигуран сам да ће се мењати број посланика, а реално је да буде 150 парламентараца.

У европском законодавству не постоји правило на колико грађана „иде“ једно посланичко место. Рецимо, Црногорци имају 81 парламентарца на око 600.000 становника, Бугари 240 на сличан број становника као и Србија, док Словенци имају 90 на око милион и по људи.

КОД ХРВАТА ПРОМЕНЉИВООд земаља у окружењу занимљиви су примери Хрватске и Македоније, које немају сталан број посланика и то се мења од сазива до сазива. У Сабору може седети најмање сто, а највише 160 парламентараца. Код јужних суседа распон иде од 120 до 140.

Портпарол ДС Александра Јерков каже за „Новости“ да ће сигурно доћи до промене делова Устава о изборном систему, директном избору градоначелника и председника општина, па и оних који одређује број посланика:

- Ипак, неозбиљно је у кампањи говорити да је мало или пуно посланика. Та тема захтева озбиљну дебату и о њој много више треба да говоре стручњаци него политичари.

Против смањења места у парламенту су радикали и ДСС.

- Не видим ниједан разлог да се смањује број посланика и мења Устав који је народ донео на референдуму 2006. и који је једногласно усвојен у парламенту – каже Петар Петковић, портпарол ДСС. – Пре ће бити да неки други разлози стоје иза промене највишег правног акта, а да је прича о мање парламентараца само параван. Постоје земље у Европи које су мање од Србије, а имају више посланика.

Иначе, за промену ових делова Устава потребна је подршка две трећине посланика у Скупштини и потврда већине грађана на референдуму.