Krupno praznoslovlje

Izvor

Politika I 14.05.2013.

Pravo pitanje nije da li je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom, već u kojoj meri je Ustav realan i primenjiv pravni akt

Jedan deo naučne i stručne javnosti navodi da se Briselskim sporazumom krši Ustav i da bi nosioci najviših državnih funkcija, koji su učestvovali u njegovom zaključivanju, trebalo da odgovaraju za veleizdaju. Doslovnim jezičkim tumačenjem ustavnog teksta svako bi se morao složiti sa takvim načinom razmišljanja, jer Ustav Srbije izričito predviđa da se Kosovu i Metohiji zajemčuje suštinska autonomija u okviru suverene države Srbije.

Ipak, pravo pitanje nije da li je Briselski sporazum u skladu sa Ustavom, već u kojoj meri je Ustav realan i primenjiv pravni akt. U trenutku donošenja Ustava 2006. godine Srbija nije ostvarivala svoju suverenu vlast na teritoriji AP Kosova i Metohije. Ustavotvorna vlast nije raspolagala punim, suverenim kapacitetom da odlučuje o pravnom položaju Kosmeta, jer je ova teritorija bila izvan njene faktičke vlasti. Prema tome, tekst preambule Ustava, kao i ustavne norme koje predviđaju suštinsku autonomiju za Kosmet, predstavljaju odredbe programskog karaktera, jer govore o zahtevu ustavotvorne vlasti čijem ostvarivanju treba težiti. Naravno, programska orijentacija ustavotvorca može biti u velikom raskoraku sa društvenom stvarnošću. Tako su se, u trenutku njihovog donošenja, ustavne norme o Kosmetu mogle podvesti pod domen fantazije. Da je reč o fantaziji može posvedočiti činjenica da šest godina od donošenja Ustava nije bilo pokušaja da se donese zakon kojim bi se uredila suštinska autonomija Kosmeta. Krupno praznoslovlje i politika nečinjenja onih koji su bili glavni inspiratori takvih ustavnih rešenja, stvorilo je od fantazije, uz dodatak neminovnih epskih primesa, bajkovito prozno-prazno štivo.

Da bi se Ustav ostvarivao u praksi on mora biti adekvatan društveno-političkom ambijentu u kome se donosi. Pravna rešenja mogu samo donekle da usmere budući tok događaja, ali ne mogu u potpunosti da ih kreiraju. Institucionalni okvir mora odgovarati društvenoj realnosti da bi bio primenjiv. U ustavnopravnoj teoriji je uveliko uvreženo shvatanje da u svakom društvu postoji određena ustavna stvarnost koja prethodi donošenju Ustava. Reč je o realnim odnosima sila u jednom društvu koje ustavotvorac mora da uvaži ukoliko želi da njegovo delo u nastajanju zaživi i ne postane običan list hartije. Nikakva promena normi ne bi vredela ukoliko iza toga ne bi stajala odgovarajuća društvena moć koja može da obezbedi njihov stvarni život. Razume se, ustavi nisu samo pravni izraz postojeće ustavne stvarnosti, ali se, takođe, treba kloniti ideje da ustavni tekst ima moć da radikalno menja stvarnost. Zadatak ustavotvorca je da, uvažavajući postojeće odnose snaga u jednom društvu, podstakne i pokrene realno moguće promene u njemu, a koliko će ono daleko odmaći zavisi od brojnih faktora.

Koliko je Ustav nemoćan akt može posvedočiti naše iskustvo. Ustav Srbije iz 1990. godine je značajno centralizovao državnu vlast, bitno sužavajući samostalnost autonomnih pokrajina. Ipak, ta ustavna rešenja nisu uspela da integrišu albansku nacionalnu manjinu u pravni poredak Republike Srbije, i teritorijalna autonomija na Kosovu i Metohiji nije funkcionisala. Tvrdoglavo ignorisanje društvene stvarnosti na Kosmetu odvelo je ovu autonomnu pokrajinu na put samostalnosti.

Argumenti da Ustav čuva Kosmet u okviru Republike Srbije naivni su i neuverljivi. Ustav nije osnovna determinanta političkih i društvenih odnosa, već on mora biti ogledalo stanja stvari u zajednici. U sudaru Ustava i stvarnosti, Ustav je bez izuzetka gubitnik. Ustav nema moć da menja društvenu stvarnost, a nerealne političke proklamacije stvaraju od ovog pravnog akta ustavnu fantaziju. Zbog toga aktuelni Ustav treba prilagoditi stvarnosti, jer njegova neprimenjivost vodi obezvređivanju Ustava kao najvišeg pravnog akta. Ove reči ne znače da iz Ustava treba izostaviti odredbe o Kosmetu. One treba da ostanu deo Ustava, ali kao programsko opredeljenje koje će obavezivati sve potonje nosioce državne vlasti da zastupaju i brane realno ostvarive, a ne imaginarne i nebeske srpske nacionalne interese.

Vanredni profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji

Darko Simović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>