Nisu advokati krivi Ustavnom sudu

Izvor

Politika 31. jul 2013.

 

Ustavni sud ne može da zabrani podnošenje ustavnih žalbi, komentariše Vladan Petrov, profesor Ustavnog prava, tvrdnje predsednika Ustavnog suda da će sastaviti listu advokata kojim će zabraniti ustavne žalbe

– Ustavni sud po zakonu ne može da zabrani advokatima da podnose ustavne žalbe u ime svojih klijenata. Ali, Ustavni sud može da iznese u javnost spisak advokata koji već duže vreme podnose veliki broj neosnovanih žalbi. Tako bi javnost bila obaveštena o neodgovornom i neprofesionalnom postupanju pojedinih advokata – komentarišeprofesor ustavnog prava dr Vladan Petrov, sa Pravnog fakulteta u Beogradu, nedavnu kontroverznu izjavu predsednika Ustavnog suda Srbije dr Dragiše Slijepčevića da će ovaj sud zabraniti pojedinim advokatima podnošenje ustavnih žalbi.

Reč je o advokatima koji podnose „prilično veliki broj” ustavnih žalbi, a sudije ih odbacuju jer su neosnovane. Ogroman broj žalbi vezuje se za imena nekoliko advokata koji „zatrpavaju” Ustavni sud.

– Spisak tih advokata ne bi imao nikakvo pravno dejstvo, već bi trebalo da upozori građane koji smatraju da im je povređeno neko ustavom zajemčeno pravo, da dobro razmisle kog će advokata angažovati i da li će uopšte potražiti pomoć advokata. Jer, na sajtu Ustavnog suda postoji obrazac ustavne žalbe i uputstvo za njegovo popunjavanje – kaže dr Vladan Petrov.

I Dragana Boljević, predsednica Društva sudija, kritikuje Slijepčevićevu nameru da jedan broj advokata proglasi nepodobnim.

– Ne može se sačinjavati crna lista advokata. To je kršenje prava. Ima puno ustavnih žalbi, to je tačno, a u narednom periodu biće ih još više, ali to govori o velikom nezadovoljstvu građana kvalitetom pravne zaštite. Ustavna žalba je poslednje pravno sredstvo kojim se iscrpljuju pravne mogućnosti u Srbiji, pre podnošenja tužbe sudu u Strazburu. Ako tako gledamo, onda shvatamo da na brzinu rešeni sporovi pred redovnim sudovima proizvode ustavne žalbe i postupke pred Ustavnim sudom, zbog povrede prava na pravično suđenje. Suđenja koja su trajala veoma dugo proizvešće ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku – objašnjava Dragana Boljević.

– Kada sudije imaju zahtev da pošto-poto postignu određenu normu, onda će prvo rešavati hitne predmete, a zatim predmete koji su lakši, pa ćemo imati zaostatke u komplikovanijim predmetima. To postaju stari predmeti, koji onda ulaze u program za hitno rešavanje, pa se tek onda ponovo rešavaju navrat-nanos. Ljudi više nemaju nikakva pravna sredstva pred redovnim sudovima i shvataju da su njihova osnovna ljudska prava povređena, pa se obraćaju Ustavnom sudu – kaže predsednica Društva sudija.

– Brzo i mnogo nije kvalitetno. Stranka bude nezadovoljna, zato se obraća Ustavnom sudu, a onda sudu u Strazburu – kaže Dragana Boljević.

Na kraju poručuje da je potrebno zakonom omogućiti da više predmeta, po reviziji i redovnom pravnom leku, dolazi do Vrhovnog kasacionog suda, kao najviše instance redovnog sudstva.

Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Dragoljub Đorđević navodi da je strukovna organizacija advokata „spremna da se obračuna” sa kolegama koji postupaju nesavesno i nekompetentno, ali da je nedopustivo da sud pravi spiskove takvih advokata, već je neophodno da o tome obavesti komoru.

– Znamo da u našim redovima ima onih koji blamiraju advokatsku profesiju. To čine, na primer, advokati koji pokušavaju da unesu mobilne telefone svojim branjenicima u pritvor. Uprava zatvora o tome mora da obavesti Advokatsku komoru a ne da maltretira ostale advokate na ulazu. Komora će takvog advokata trajno brisati iz imenika – kaže Dragoljub Đorđević.

On kaže da je komora još ranije predlagala sastanak sa predsednikom Ustavnog suda, ali da nikada nije održan, jer nije predviđeno da predsednik suda održava takve sastanke.

Đorđević podseća da je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prošle godine dostavio ovoj komori dopis u kojem ukazuje da je advokat Mihailo P. podneo više od 400 aplikacija tom sudu i pritom dostavljao „punomoćja preminulih osoba”. Komora je pokrenula disciplinski postupak i ime tog advokata iz Beograda je trajno izbrisano iz advokatskog imenika. Ima i ljudi koji se lažno predstavljaju kao advokati, a klijenti im ne traže advokatsku legitimaciju, napominje predsednik AKS-a.

– Međutim, nedopustivo je da bilo koji sud pravi spiskove advokata na osnovu kojih bi im zabranio obraćanje tom sudu, jer advokati su prvi i osnovni bedem zaštite ljudskih prava.– kaže Đorđević.

Aleksandra Petrović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>