Počinju pripreme za promenu Ustava Srbije

Izvor

Politika 25.11.2013.

Očekuje se da Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa obrazuje radnu grupu za analizu promena ustavnih odredaba o sudstvu

Novica Kocić

Sudije i predsednike sudova neće birati Narodna Skupština. U Visokom savetu sudstva neće sedeti ministar pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe. Uspostaviće se puna nezavisnost i odgovornost sudija. Sve to može postati realnost u narednih pet godina.

Nacionalna strategija reforme pravosuđa i prateći Akcioni plan nalažu da se do 2018. godine izvrše sve pripreme za promenu dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe, a sve u skladu sa pregovorima o pridruživanju EU i „Poglavljem 23” koje zahteva nezavisnost, efikasnost i odgovornost pravosuđa.

Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa trebalo bi da 29. novembra obrazuje radnu grupu za analizu ustavnog okvira koji se odnosi na pravosuđe, a istog dana na Pravnom fakultetu u Beogradu biće održana konferencija „Izbor sudija u Srbiji i državama regiona”, u organizaciji Centra za javno pravo i Pravnog fakulteta.

– Zadatak radne grupe je da napravi pravnu analizu odredaba Ustava o sudskoj vlasti, a pogotovo o izboru sudija (i javnih tužilaca). Zato konferencija na Pravnom fakultetu treba da bude jedna vrsta stručne pomoći toj radnoj grupi – kaže dr Vladan Petrov, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Malo je verovatno da će sudije u Srbiji u budućnosti imenovati šef države, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji. Takođe, teško je zamisliti da sudije biraju građani na neposrednim izborima, ali sa ograničenim mandatom, kao u nekim američkim državama.

Sve sudije u Srbiji birao bi Visoki savet sudstva (VSS), a tužioce Državno veće tužilaca (DVT), bez učešća Narodne skupštine, koja bi birala samo nekoliko članova ovih tela, iz redova profesure i advokature.

– Predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti ne bi bili u sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca kao članovi „po položaju”. Ministar pravde može ostati član ovih tela s ograničenim ovlašćenjima. Na primer, ne bi učestvovao u odlučivanju o izricanju disciplinskih mera i prestanku sudijske funkcije. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne bi trebalo da bude automatski i predsednik Visokog saveta sudstva, već tu funkciju treba da obavlja član Saveta izabran od strane njegovih kolega– kaže dr Petrov.

Isto bi važilo i za republičkog javnog tužioca koji je, po položaju, predsednik Državnog veća tužilaca.

Sve su to mehanizmi koji bi obezbedili „otpornost” VSS i DVT na uticaje politike. Cilj je da se iz Ustava uklone sve odredbe koje daju

– Treba precizno razgraničiti šta radi VSS a šta radi Ministarstvo pravde u delu koji se odnosi na pravosudnu upravu, što je zakonska, a ne ustavna materija – kaže dr Petrov.

Treba razmišljati i o mogućnosti ukidanja probnog mandata za sudije koje se prvi put biraju na funkciju.

– Teško je odbranjivo rešenje u sadašnjem Ustavu da Narodna skupština bira kandidate koji nemaju nikakvo sudijsko iskustvo, da političko telo bira one koji će prvim izborom biti na proveri u jednom periodu. Stav Venecijanske komisije je da je probni mandat sudija sporno rešenje.Takođe, nisam uveren da je uloga Pravosudne akademije tako značajna kao što je kod nas neki predstavljaju. Čak i u Nacionalnoj strategiji stoji da u Ustavu treba predvideti da Pravosudna akademija bude obavezan uslov za prvi izbor na sudijsku i tužilačku funkciju. Takvo rešenje treba pažljivo analizirati pre nego što bude predloženo da uđe u Ustav. Toga u većini država, kao ni probnog mandata za sudije, uopšte nema– objašnjava profesor.

Treba imati u vidu da Nacionalna strategija za reformu pravosuđa nije iznad Ustava, već da je to jedan akt državne politike, koji daje smernice za promene.

Ako bi se prilikom buduće promene Ustava išlo i na promenu odredaba koje imaju izraženiji politički karakter, odluku o tome moraju doneti demokratski legitimisani političari, i to bi bila vrlo teška odluka, smatra profesor. Na pravnoj struci je, kaže, da analizira stanje i da promene predloži na vreme, ali da zadrži neophodnu distancu prema politici.

———————————————————————–

Ko može da predloži promenu Ustava

Ovlašćeni predlagači za promenu Ustava Srbije su najmanje jedna trećina narodnih poslanika, najmanje 150.000 birača, vlada i predsednik Republike.

Profesor Petrov ističe da su svi predlagači istog ranga, ali da bi možda bilo najbolje da analizu ustavnih odredaba na osnovu koje bi bile predložene eventualne izmene Ustava izradi radno telo sastavljeno od pravnih stručnjaka okupljeno u Narodnoj skupštini, kao najvišem predstavničkom telu, ili oko predsednika Republike, kao nadstranačke ličnosti.

——————————————————————————

Kako je ugrožena stalnost sudijske funkcije

– Ustav mora predvideti valjane garancije nezavisnog sudstva. Stalnost sudijske funkcije je značajno oslabljena u Ustavu iz 2006. godine u odnosu na predhodni ustav, time što su osnovi za prestanak sudijske funkcije iz Ustava prebačeni u Zakon o sudijama.To je tipična ustavna materija i mora se vratiti u Ustav – kaže dr Vladan Petrov.

Aleksandra Petrović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>