Stav Ustavnog suda

Odluka o odbijanju UŽ-646/2009

Što se tiče ostalih Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je utvrdio da se osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije ni na koji način ne može dovesti u vezu sa sadržinom označenih prava, te da su stoga neosnovani navodi ustavne žalbe o njihovoj povredi. Naime, zbog nepostojanja procesnih pretpostavki za upuštanje u meritorno odlučivanje po podnetoj reviziji, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije koje ima procesni karakter, ni na koji način nisu mogla biti povređena naznačena ljudska prava podnosioca ustavne žalbe i to – prava na rehabilitaciju i naknadu štete, na imovinu i na nasleđivanje, zajemčena odredbama čl. 35, 58. i 59. Ustava, kao ni načela jednakosti na tržištu, ravnopravnosti svih oblika svojine, nezavisnosti sudije, jedinstvenosti pravnog poretka i zakonitosti uprave, utvrđena odredbama čl. 84, 86, 149, 194. i 198. Ustava i sloboda korišćenja i raspolaganja poljoprivednim zemljištem, šumskim zemljištem i gradskim građevinskim zemljištem u privatnoj svojini, zajemčena odredbom 88. Ustava.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/1362/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-1359/2008

Takođe, odredbom člana 149. stav 1. Ustava utvrđeno je načelo nezavisnosti sudija, a odredbom člana 198. stav 1. Ustava načelo zakonitosti uprave, kojima se ne garantuje neko od ljudskih prava ili sloboda čija bi povreda bila predmet zaštite u postupku po ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu navedeno, Sud je ustavnu žalbu odbio i u ostalom delu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2828/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-263/2008

Ocenjujući ostale povrede prava i načela na koje se podnosilac ustavne žalbe formalno pozvao, a koje se odnose na povredu načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, povredu prava na jednaku zaštitu prava pred sudovima iz člana 36. stav 1. Ustava i povrede načela nezavisnosti sudstva i sudija iz člana 142. stav 2. Ustava, člana 145. stav 2. Ustava i člana 149. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan, odnosno da mu nije pružena jednaka zaštita prava pred sudovima, kao ni da su sudovi postupali pristrasno.

[…]

Takođe, podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge, niti je dostavio dokaze koji ukazuju na navodnu povredu načela nezavisnosti suda i nepristrasnog postupanja sudija.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2060/?NOLAYOUT=1