Stav Ustavnog suda

Odluka o odbijanju UŽ-2287/2010

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je donosilac osporenog rešenja  povredio ustavna načela iz čl. 18. i 20. Ustava, ne dajući za svoje tvrdnje posebno obrazloženje.

Ustavni sud je u dosadašnjoj praksi zauzeo pravni stav da ustavne garancije utvrđene ustavnim načelima ne osiguravaju nezavisna i samostalna prava koja mogu biti predmet preispitivanja po ustavnoj žalbi, već se radi o pravima akcesorne prirode na koja se neko lice može pozvati samo u vezi sa uživanjem nekog od ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom (npr. pravom na pravično suđenje, pravom na pravno sredstvo i dr.). Naime, odredbe o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama sadržane u Drugom delu Ustava, moraju se posmatrati kao celina, a osnovna načela, među kojima su i  načelo neposredne primene zajemčenih prava i načelo zabrane ograničenja ljudskih i manjinskih prava, moraju se dovesti u vezu sa sadržinom pojedinih prava i sloboda koje se jemče Ustavom. Drugim rečima, o povreda navedenih načela može se govoriti samo ukoliko je došlo do povrede ili uskraćivanja nekog od zajemčenih ustavnih prava. Stoga je Ustavni sud zaključio da podnositeljka tvrdnju o povredi ustavnih načela iz čl. 18. i 20. Ustava zasniva na povredi njenih prava iz čl. 27. i 31. Ustava.

S obzirom da u postupku po ustavnoj žalbi nije utvrđena povreda niti uskraćivanje bilo kog zajemčenog prava na koja podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, Ustavni sud ocenjuje da u osporenom krivičnom postupku nisu povređena ni ustavna načela iz čl. 18. i 20. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/6071/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-1477/2009

U vezi sa navodima ustavne žalbe koji se odnose na neposrednu primenu Ustavom zajemčenih prava u smislu odredaba člana 18. Ustava i na ograničenja ljudskih i manjinskih prava smislu odredbe člana 20. stav 3. Ustava, Ustavni sud je imao u vidu da je Ustavom utvrđeno da se ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom neposredno primenjuju, da se zakonom može propisati način ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri čemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava, kao i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, a da su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

U konkretnom slučaju, pravo na slobodu podnosioca ustavne žalbe jeste bilo ograničeno, ali u skladu sa načelima sadržanim u članu 20. stav 3. Ustava, jer je bilo iz razloga i u postupku koji su predviđeni Ustavom i zakonom.

S obzirom da, po oceni Ustavnog suda, osporenim rešenjima nisu povređena Ustavom garantovana prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 27. stav 1. i člana 30. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani ni navodi ustavne žalbe koji se odnose na povredu ustavnog načela o neposrednoj primeni zajemčenih prava u smislu člana 18. Ustava, kao ni na ograničenja ljudskih i manjinskih prava u smislu člana 20. stav 3. Ustava, jer je ograničenje prava podnosioca izvršeno u skladu sa svrhom njegovog ograničenja.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2049/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-1197/2008

Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da rešenjem Opštinskog suda u Kraljevu Kv. br. 335/08 od 26. septembra 2008. godine i rešenjem Okružnog suda u Kraljevu Kž. br. 569/08 od 1. oktobra 2008. godine, podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena ljudska prava garantovana Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima, koja se u smislu člana 18. Ustava neposredno primenjuju. Sud je utvrdio da je pritvor produžen iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom što je, inače, propisani uslov za ograničenje zajemčenog prava na ličnu slobodu iz člana 27. stav 1. Ustava. Pri tome, Sud je ocenio da je u konkretnom krivičnom postupku koji se vodi protiv podnosioca ograničenje navedenog prava izvršeno u skladu sa svrhom njegovog ograničenja, te da nema povrede člana 20. stav 3. Ustava, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu.

Saglasno članu 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo odluku kao u izreci.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/158/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>