Stav Ustavnog suda

Odluka o odbijanju UŽ-3855/2011

U odnosu na istaknute povrede prava iz člana 29. stav 2. i člana 30. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu Ki. 590/11 od 14. jula 2011. godine i Višeg suda u Beogradu Kv. 2955/11 od 19. jula 2011. godine nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca na koj a se pozvao.

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine zajemčenog prava iz člana 29. stav 2, čiju povredu podnosilac ističe, Ustavni sud ukazuje da se navedenim ustavnim pravom svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu. Dakle , Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane istražnog sudije, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o lišenju slobode-pritvoru.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 12. jula 2011. godine u 13,20 časova, na osnovu rešenja o zadržavanju Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijske stanice u Zemunu Ku. 12492/11 LS 2121/11 (po ovom rešenju mogao je biti zadržan najduže 48 sati, dakle do 14. jula 2011. godine u 13.20 časova), a da je predat istražnom sudiji 14. jula 2011. godine u 13.00 časova (o čemu u spisima predmeta Višeg suda u Beogradu Ki. 590/11 postoji dokaz – krivična prijava Ku. 12492/11 od 14. jula 2011. godine). Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, kao lice lišeno slobode bez odluke suda, predat nadležnom sudu – istražnom sudiji nakon 47 sati i 40 minuta, dakle pre isteka Ustavom utvrđenog roka od 48 sati. Stoga, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 29. stav 2. Ustava.

Sledom navedenog, Ustavni sud je navode podnosioca da je lišen slobode 12. jula 2011. godine oko 10.00 časova pre podne, a da je pred istražnog sudiju doveden 14. jula 2011. godine u 16.30 časova ocenio neosnovanim. Činjenica da saslušanje podnosioca ustavne žalbe pred istražnim sudijom nije započeto odmah po njegovom dovođenju nije od značaja za drugačiju odluku Suda. Ovo iz razloga što je istražnom sudiji, radi temeljnog upoznavanja sa svim navodima iz krivične prijave i zahteva za sprovođenje istrage, potrebno određeno vreme kako bi pravilno i potpuno utvrdio da li je osnovano vođenje istražnog postupka i određivanj e mere pritvora.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe u potpunosti obezbeđeno poštovanje principa pravne sigurnosti i da mu je pružena zaštita od proizvoljnog postupanja državnih organa, kao i da je o meri pritvora odlučeno bez odlaganja, a što je jedan od osnovnih ciljeva ustavnih garancija koje se jemče licu lišenom slobode.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/6964/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-2545/2011

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine zajemčenog prava iz člana 29. stav 2. čiju povredu podnosilac ističe, Ustavni sud ukazuje da se navedenim ustavnim pravom svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu. Dakle Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane istražnog sudije, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o lišenju slobode-pritvoru. Pri tome, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da značaj prava na ličnu slobodu podrazumeva naročitu hitnost postupanja nadležnog suda od trenutka kada je lice koje je lišeno slobode predato sudu do trenutka kada je odlučeno o njegovom pritvaranju, kao i za vreme dok se lice nalazi u pritvoru.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 5. maja 2011. godine u 01,30 časova, na osnovu rešenja o zadržavanju Sektora unutrašnje kontrole policije Ku. 34/11 LS 28/11 (po ovom rešenju mogao je biti zadržan najduže 48 sati, dakle do 7. maja 2011. godine u 01,30 časova), a da je predat istražnom sudiji 6. maja 2011. godine u 17, 45 časova (o čemu u spisima predmeta Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 postoji potpisana potvrda od strane istražnog sudije). Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, kao lice lišeno slobode bez odluke suda, predat nadležnom sudu-istražnom sudiji nakon 40 sati i 45 minuta, dakle pre isteka Ustavom utvrđenog roka od 48 sati. Stoga, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 29. stav 2. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/5183/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-2544/2011

Ocenjujući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine zajemčenog prava iz člana 29. stav 2. čiju povredu podnosilac ističe, Ustavni sud ukazuje da se navedenim ustavnim pravom svakome garantuje da će lišenje slobode bez odluke suda biti svedeno na najkraće moguće vreme, te je zato utvrđeno da se lice lišeno slobode mora najkasnije u roku od 48 časova predati nadležnom sudu, što znači sudu koji će odlučiti o osnovanosti lišenja slobode donošenjem odluke o određivanju pritvora ili puštanjem lica na slobodu. Dakle, Ustavom utvrđeni rok od 48 časova ne odnosi se na rok u kome lice mora biti saslušano od strane istražnog sudije, niti rok u kome mora biti doneta sudska odluka o lišenju slobode-pritvoru. Pri tome, Ustavni sud i ovom prilikom ističe da značaj prava na ličnu slobodu podrazumeva naročitu hitnost postupanja nadležnog suda od trenutka kada je lice koje je lišeno slobode predato sudu do trenutka kada je odlučeno o njegovom pritvaranju, kao i za vreme dok se lice nalazi u pritvoru.

U konkretnom slučaju, iz prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe lišen slobode 5. maja 2011. godine u 01,30 časova, na osnovu rešenja o zadržavanju Sektora unutrašnje kontrole policije Ku. 34/11 LS 24/11 (po ovom rešenju mogao je biti zadržan najduže 48 sati, dakle do 7. maja 2011. godine u 01,30 časova), a da je predat istražnom sudiji 6. maja 2011. godine u 17, 45 časova (o čemu u spisima predmeta Višeg suda u Nišu Ki. 49/11 postoji potpisana potvrda od strane istražnog sudije). Iz navedenog nesumnjivo proizlazi da je podnosilac ustavne žalbe, kao lice lišeno slobode bez odluke suda, predat nadležnom sudu-istražnom sudiji nakon 40 sati i 45 minuta, dakle pre isteka Ustavom utvrđenog roka od 48 sati. Stoga, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo iz člana 29. stav 2. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/5123/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>