Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju UŽ-2567/2011

U odnosu na istaknutu povredu prava na pretpostavku nevinosti, kao jednog od prava kojima se, saglasno članu 34. stav 3. Ustava, jemči pravna sigurnost u kaznenom pravu, Ustavni sud je ocenjujući sadržinu osporenog rešenja Osnovnog suda u Subotici Ki. 768/11 od 2. juna 2011. godine, utvrdio da iz dela osporenog rešenja proizlazi da se kao utvrđena uzima činjenica da je podnosilac ustavne žalbe, kao osumnjičeni protiv koga su se tek preduzimale istražne radnje pred Osnovnim sudom u Subotici, izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Kako u trenutku donošenja osporenog rešenja, krivični postupak u kome se razmatra postojanje krivičnog dela i krivice podnosioca ustavne žalbe nije pravnosnažno okončan, već se nalazio u fazi sprovođenja istražnih radnji, Ustavni sud ocenjuje da se delom navedene formulacije iz osporenog rešenja povređuje Ustavom zajemčeno pravo podnosioca da se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.          

Ovo iz razloga što je Osnovni sud u osporenom rešenju, obrazlažući svoju odluku da se prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe odredi pritvor, pored ostalog, naveo da on „vršenjem krivičnih dela dobija dodatni prihod“ i da bi puštanjem na slobodu „nastavio da to čini“.           

Ovakvim stavom je postupajući sud sa izvesnošću utvrdio činjenicu o čijem postojanju se može raspravljati tek na glavnom pretresu. Na taj način sud je prekoračio granice osnovane sumnje u okviru kojih se odlučivanje o postojanju zakonskih razloga za određivanje pritvora može kretati i ujedno je, izvođenjem zaključka da podnosilac ustavne žalbe vršenjem krivičnih dela dobija dodatni prihod, pre nego što je o njegovoj krivici raspravljano na glavnom pretresu, povredio pretpostavku nevinosti okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe.           

Ustavni sud je prilikom ocene navoda ustavne žalbe i donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, prema kojoj je pretpostavka nevinosti povređena ako sudska odluka koja se odnosi na lice koje je optuženo za krivično delo odražava mišljenje da je krivo pre nego što se njegova krivica dokaže po zakonu. Dovoljno je da, u odsustvu zvanične odluke, postoji određeno mišljenje koje ukazuje da sud smatra optuženog krivim, dok će preuranjeno iznošenje takvog jednog mišljenja od strane suda neizbežno prekršiti navedenu pretpostavku (presude u predmetima: Deweer protiv Belgije od 27. februara 1980, godine, Minelli protiv Švajcarske od 25. marta 1983. godine, Allenet de Ribemont protiv Francuske od 10. februara 1995. godine, Karakas and Yesilirmark protiv Turske od 28. juna 2005. godine i Matijašević protiv Srbije od 19. septembra 2006. godine).           

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima povređeno pravo iz člana 34. stav 3. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/6018/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o usvajanju UŽ-1690/2011

Podnosilac navodi da mu je pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu povređeno time što mu jeApelacioni sud u Nišu u osporenoj drugostepenoj presudi izrekao kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, preinačivši prvostepenu presudu kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, „uzimajući pogrešno da je minimalna kazna zatvora za predmetno krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 2. Krivičnog zakona Republike Srbije godinu dana“, odnosno, jer nije primenio zakon koji je bio blaži za njega kao učinioca, odnosno da je primenjen kasnije donet, strožiji zakon, a ne zakon važeći u vreme izvršenja krivičnog dela, koji je blaži za podnosioca.

Krivičnim zakonom Republike Srbije, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela (2001. godina) za krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 2, za koje su podnosilac ustavne žalbe osuđen, bila je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Članom 69. Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije (2002. godina) bilo je propisano, pored ostalog, da se u članu 254. stav 2. reči „od šest meseci do pet godina“ zamenjuju rečima „od jedne do osam godina“. Iz navedenog proizlazi da je nakon izvršenog krivičnog dela propisan viši poseban minimum za krivično delo primanje mita, dok je posebni maksimum ostao nepromenjen.

Imajući u vidu izneto, te ustavno jemstvo iz člana 34. stav 2. prema kome se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, za podnosioca ustavne žalbe bila blaža kazna propisana Krivičnim zakonom Republike Srbije sa poslednjim izmenama iz 1998. godine.

Ustavni sud posebno naglašava da nije u njegovoj nadležnosti da ocenjuje vrstu izrečene kazne, niti njenu visinu. U isključivoj je nadležnosti redovnih sudova da učiniocu krivičnog dela odmeri kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti). Međutim, polazeći od toga da iz obrazloženja osporene presude Apelacionog suda u Nišu proizlazi da je razlog zbog koga je u pogledu odluke o kazni preinačena prvostepena presuda i podnosiocu ustavne žalbe izrečena umesto kazne zatvora u trajanju od šest meseci kazna zatvora u trajanju od jedne godine bio taj da „ne postoje razlozi zbog kojih se kazna može ublažiti ispod zakonskog minimuma“, zbog čega je drugostepeni sud „preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog osudio na kaznu zatvora koja je propisana kao poseban minimum za predmetno krivično delo“, po oceni Ustavnog suda tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da je izrečena kazna u osporenoj drugostepenoj presudi određena prema zakonu koji je za njega nepovoljniji osnovana.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu u tački 1. izreke i u ovom delu usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava iz člana 34. stav 2. u vezi sa članom 32. stav 1. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8427/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o usvajanju UŽ-4660/2010

Ustavni sud je, ocenjujući sadržinu osporenog rešenja istražnog sudije Višeg suda u Beogradu Ki. 2274/10 od 1 2. oktobra 20 10. godine, utvrdio da iz obrazloženja tog rešenja proizlazi da se kao utvrđena uzima činjenica da je podnosilac ustavne žalbe, kao jedan od okrivljenih protiv ko jih se vodi istražni postupak pred Višim sudom u Beogradu, izvršio krivična del a koj a su mu zahtevom za sprovođenje istrage stavljena na teret. Kako u trenutku donošenja osporenog rešenja krivični postupak u kome se razmatra postojanje krivičnog dela i krivica podnosioca ustavne žalbe nije bio pravnosnažno okončan, već se nalazi o u fazi istrage, Ustavni sud smatra da je osporenim rešenj em povređe no Ustavom zajemčeno pravo podnosioca da se smatra nevinim dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.

Naime, načelo pretpostavke nevinosti se ne odnosi samo na postupanje tokom suđenja i ocene dokaza, već se primenjuje i na osumnjičene, odnosno okrivljene pre podizanja optužnice za krivično delo i traje sve dok osuđujuća presuda ne bude potvrđena u žalbenom postupku, odnosno dok ne postane pravnosnažna. Poštovanje ovog načela zahteva od suda da tokom postupka ne polazi od unapred stvorene ideje da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti, jer je teret dokazivanja na optužbi, a svaka sumnja treba da ide u prilog okrivljenom. U konkretnom slučaju, navodeći da je sud imao u vidu „činjenicu da su okrivljeni predmetna krivična dela izvršili organizovano i u grupi sa ciljem da izazovu nered“, kao i da „osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi mogli ponoviti izvršenje krivičnih dela, odnosno nastaviti sa vršenjem krivičnih dela…“, sud je u prethodnom krivičnom postupku, dakle pre podizanja optužnice, sa izvešnošću utvrdio činjenice o čijem postojanju se može raspravljati tek na glavnom pretresu. Na taj način je istražni sudija Višeg suda u Beogradu prekoračio granice osnovane sumnje u okviru kojih se odlučivanje o postojanju zakonskih razloga za određivanje pritvora može kretati i ujedno je, izvođenjem zaključka o odlučnoj činjenici u pogledu izvršenja krivičnog dela pre nego što je o njoj raspravljano na glavnom pretresu, povredio pretpostavku nevinosti okrivljenog , ovde podnosioca ustavne žalbe.

U žalbi podnetoj protiv predmetnog rešenja istražnog sudije, branilac okrivljenog Srđana Savovića, ovde podnosioca ustavne žalbe, pored bitnih povreda odredaba krivičnog postupka istakao je i to da je ožalbenim rešenjem povređena pretpostavka nevinosti svih osam osumnjičenih lica, među kojima je i njegov branjenik. Viši sud u Beogradu je rešenjem Ki. 2274/10 – Kv. 5311/10 od 19. oktobra 2010. godine odbio kao neosnovane žalbe okrivljenih, a da pri tome nije cenio ovaj žalbeni navod, niti je u tom rešenju utvrdio povredu prava okrivljenog (podnosioca ustavne žalbe) na pretpostavku nevinosti. Činjenica da je sudsko veće u drugostepenom postupku izmenilo spornu formulaciju iz obrazloženja prvostepenog rešenja navodeći „da iz spisa predmeta proizilazi osnovana sumnja da su okrivljeni izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret“, po oceni Ustavnog suda, ne znači da je podnosiocu ustavne žalbe kao okrivljenom u drugostepenom postupku pružena sudska zaštita zbog povređenog prava, već znači samo to da u drugostepenom rešenju nije ponovljena ista povreda.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenj em povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pretpostavku nevinosti iz člana 34. stav 3. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07 i 99/11 ), ustavnu žalbu usvojio, i odlučio kao u tački 1. izreke.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/7357/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>