Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju UŽ-5776/10

Imajući u vidu sve izloženo, kao i odredbu člana 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, prema kojoj se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu ili zakonu, Ustavni sud ocenjuje da „neophodnost u demokratskom društvu” predstavlja faktičko pitanje koje se mora ceniti u svakom konkretnom slučaju. Iz toga sledi da činjenica da je neki dokument formalno-pravno klasifikovan kao strogo poverljiv dokument, nije dovoljna da se odbije pristup javnosti, već je potrebno da se iza klasifikacije krije interes koji treba štititi, a koji je u konkretnom slučaju pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna.

S obzirom na to da Vlada u svom aktu upućenom podnositeljki ustavne žalbe 26. avgusta 2008. godine nije utvrdila koji legitimni interes – kao pretežan u odnosu na pravo javnosti da zna, omogućava da se to pravo u konkretnom slučaju uskrati, niti je Upravni sud odmeravao značaj tog interesa u odnosu na navedeno pravo ustanovljeno članom 2. navedenog Zakona, Ustavni sud nalazi da obrazloženje osporene presude ne ispunjava zahteve pravičnosti.

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe osporenom presudom Upravnog suda U. 5776/10 od 10. februara 2010. godine povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku, kao element prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu izjavljenu zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke. Imajući u vidu prirodu učinjene povrede ustavnog prava u konkretnom slučaju, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, poništio presudu Upravnog suda U. 5776/10 od 10. februara 2010. godine i naložio da se u ponovnom postupku donese nova odluka po tužbi podnositeljke izjavljenoj zbog nepostupanja Vlade po njenom zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja od 31. jula 2007. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.poverenik.rs/images/stories/stavovi-i-misljenja/odluke-domacih-sudova/uz-18232010.pdf

 

Odluka o usvajanju IUz-1245/2010

Osnovni princip kojim je obezbeđena tajnost elektronskih komunikacija sadržan je u stavu 1. člana 126. Zakona, kojim je propisano da presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacije nije dopušteno bez pristanka korisnika. To znači da je presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacije dozvoljeno samo onda kada postoji jasno izražena volja korisnika elektronske komunikacije da se navedeno presretanje izvrši, jer na taj način korisnik komunikacije dozvoljava svojim pristankom da se otkrije sadržaj komunikacije. Da je volja korisnika elektronskih komunikacija od presudnog značaja prilikom postupanja sa podacima obezbeđenim elektronskim komunikacijama jasno se vidi i iz odredaba člana 126. st. 2. do 4. Zakona, jer je ovim odredbama propisano: da prilikom snimanja komunikacija i sa njima povezanih podataka o saobraćaju, koje se obavlja radi dokazivanja komercijalnih transakcija ili drugih poslovnih odnosa, obe strane u komunikaciji moraju biti svesne ili bi morale biti svesne ili su izričito upozorene na činjenicu da obavljena komunikacija može biti snimljena (stav 2.); da je korišćenje elektronskih komunikacionih mreža i usluga radi čuvanja ili pristupanja podacima pohranjenim u terminalnoj opremi pretplatnika ili korisnika dozvoljeno samo pod uslovom da je pretplatniku ili korisniku dato jasno i potpuno obaveštenje o svrsi prikupljanja i obrade podataka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i da mu je pružena prilika da takvu obradu podataka odbije (stav 3.); da odredba stava 3. ovog člana ne sprečava tehničko čuvanje ili pristup podacima u svrhu obezbeđenja komunikacije u okviru elektronskih komunikacionih mreža ili pružanja usluga koje je pretplatnik ili korisnik izričito zatražio (stav 4.). Iz navedenog sledi da se na predviđeni način štiti nepovredivost tajnosti elekgronekih komunikacija, jer se korisnik elektronske komunikacije izričito upozorava da komunikacija može biti snimljena, traži se saglasnost od njega za prikupljanje i obradu određenih podataka ili se pristup podacima obezbeđuje na njegov izričit zahtev.

Odstupanje od navedenog principa, tj. mogućnost presretanja elektronskih komunikacija bez pristanka, odnosno bez znanja korisnika elektronskih komunikacija je dozvoljeno samo na osnovu odluke suda, i to na određeno vreme, u slučaju ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Zakonito presretanje elektronskih komunikacija je uređeno članom 127. Zakona. Stavom 1. ovog člana Zakona je propisana obaveza operatora da omogući zakonito presretanje komunikacija iz člana 126. stav 1. Zakona, što znači onih komunikacija za čije presretanje na određeno vreme postoji odluka suda i koje su neophodne za vođenje krivičnog postupka ili za zaštitu bezbednosti Republike Srbije. Na taj način su, prema oceni Ustavnog suda, ispunjeni uslovi i razlozi koji su utvrđeni članom 41. stav 2. Ustava, čime je radnja presretanja elektronskih komunikacija uređena saglasno navedenoj odredbi Ustava, što znači da operator neće omogućiti presretanje elektronskih komunikacija nadležnom organu koji ovu radnju sprovodi bez obrazložene odluke suda u kojoj je navedeno ime korisnika čije elektronske komunikacije se presreću, vreme trajanja presretanja i razlozi zbog kojih se presretanje vrši. Način na koji se zakonito presretanje elektronskih komunikacija vrši uređen je odredbama člana 127. st. 2. do 5. Zakona, kao i prava i obaveze nadležnog organa koji sprovodi presretanje, odnosno operatora, kao što su: obaveza nadležnog organa koji sprovodi presretanje da vodi evidenciju o presretnutim elektronskim komunikacijama i da ovu evidenciju čuva kao tajnu; obaveza operatora da vodi evidenciju o presretnutim elektronskim komunikacijama, ukoliko nadležni organ to čini u prostorijama i sa opremom operatora i obaveza operatora da ovu evidenciju čuva kao tajnu; obaveza operatora da o svom trošku obezbedi neophodne tehničke i organizacione uslove za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i da dokaze o tome dostavi Agenciji, kao i obaveza ministarstva nadležnog za poslove telekomunikacija i informacionog društva da bliže propiše zahteve za uređaje i programsku podršku, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove pravosuđa, ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, ministarstva nadležnog za poslove odbrane, Bezbednosno-informativne agencije i organa nadležnog za zaštitu podataka o ličnosti. Prema oceni Ustavnog suda, navedenim zakonskim odredbama kojima su propisane obaveze operatora i nadležnog organa u sprovođenju mere presretanja elektronskih komunikacija, zakonodavac nije prekoračio svoja ovlašćenja, jer je ova pitanja uredio saglasno odredbi člana 41. stav 2. Ustava.

Pored zakonitog presretanja elektronskih komunikacija, operator, saglasno članu 128. stav 1. Zakona, ima i obavezu zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, u skladu sa zakonom kojim se uređuje krivični postupak, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije, u skladu sa zakonima kojima se uređuje rad službi bezbednosti Republike Srbije i rad organa unutrašnjih poslova. Navedena obaveza operatora zadržavanja odnosi se na podatke potrebne za praćenje i utvrđivanje izvora, odredišta, početka, trajanja i završetka komunikacije, vrste komunikacije, identifikaciju terminalne obrade podataka i utvrđivanje lokalne mobilne terminalne opreme korisnika (član 129: etav 1. Zakona – vrste zadržanih podataka), dok je Zakonom izričito zabranjeno zadržavanje podataka koji otkrivaju sadržaj komunikacija (član 129. stav 3. Zakona). Iz navedenog sledi da je ovim zakonom ustanovljbna obaveza operatora za zadržavanje svih podataka koji se odnose na formalna obeležja elektronske komunikacije, ali ne i njenu sadržinu, kao opšta obaveza operatora u odnosu na korisnike elektronskih komunikacija kako bi se obrazovala posebna baza podataka u koju se pristup sačuvanim, odnosno zadržanim podacima može dozvoliti na način propisan zakonom za potrebe sprovođenja istrage, otkrivanja krivičnih dela i vođenja krivičnog postupka, kao i za potrebe zaštite nacionalne i javne bezbednosti Republike Srbije. Zadržavanje podataka u sistemu operatora elektronskih komunikacija, samo po sebi ne može predstavljati radnju kojom se vrši povreda tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja, jer čuvanjem određenih podataka na jednom mestu ne može se izvršiti povreda ovakve vrste. Međutim, svrha zadržavanja podataka od strane operatora i raspolaganje podacima ovakve vrste kojima se, pod određenim uslovima, može obezbediti pristup, odnosno koji mogu biti dostavljeni nadležnim organima, svakako predstavlja odstupanje od nepovredivosti tajnosti sredstava komuniciranja, jer se korišćenjem zadržanih podataka zalazi u sferu privatnosti korisnika elektronske komunikacije. Naime, posebna baza podataka koja je formirana na osnovu obaveze operatora da zadržava podatke o elektronskim komunikacijama može biti zloupotrebljena nezakonitim postupanjem organa vlasti, pa stoga njihova upotreba, odnosno korišćenje mora biti zaštićeno od takvih zloupotreba u cilju očuvanja nepovredivosti privatne sfere svakog pojedinca.

Povodom navedenog, Ustavni sud je stao na stanovište da, iako je ovom osporenom odredbom Zakona samo propisana opšta obaveza operatora da zadržava podatke o elektronskim komunikacijama i određena svrha zbog koje se zadržavanje ovih podataka propisuje, pri čemu nesumnjivo postoji legitimni cilj za propisivanje ove obaveze operatora, a to su zaštita društva od kriminaliteta i zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenog sistema odbrane, a ne i način korišćenja ovako zadržanih podataka, ono pggo je sporno u navedenoj odredbi Zakona je da se uvođenje ove obaveze operatora vrši u skladu sa zakonima kojima se uređuje krivični postupak, rad službi bezbednosti Republike Srbije i rad organa unutrašnjih poslova. Na taj način je, prema oceni Ustavnog suda, ustanovljena jedna obaveza operatora kojom posredno može doći do povrede prava tajnosti sredstava komuniciranja, ukoliko se zadržani podaci ne koriste saglasno odredbi člana 41. stav 2. Ustava, što znači bez odluke suda i bez određivanja vremena u kome se oni koriste, već na osnovu rešenja iz navedenih zakona. Naime, uslovi i svrha dozvoljenog odstupanja od tajnosti sredstava komuniciranja su utvrđeni Ustavom i kao takvi ne mogu biti predmet zakonske materije, jer se način ostvarivanja ovog prava može propisati samo zakonom. Ovakav stav Ustavni sud je već zauzeo u svojoj Odluci GUz-149/2008 od 28. maja 2009. godine kada je u postupku ocene ustavnosti odredbe člana 55. stav 1. Zakona o telekomunikacijama (“Službeni glasnik RS”, br. 44/03 i 36/06) utvrdio da je saglasno odredbama člana 20. stav 1. i člana 41. stav 2. Ustava, samo sud nadležan da, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike, na određeno vreme i na način predviđen zakonom odredi, odnosno dozvoli odstupanje od Ustavom zajemčene nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja. Kako je osporenom odredbom člana 55. stav 1. navedenog zakona bila propisana dozvoljenost odstupanja od zabrane aktivnosti ili korišćenja uređaja kojima se ugrožava ili narušava poverljivost poruka koje se prenose telekomunikacionim mrežama, ne samo kada se vrše u skladu sa sudskom odlukom, već i bez posebnog naloga suda, kada je takva mogućnost propisana tim ili drugim zakonom, Ustavni sud je ocenio da se aktivnosti ili korišćenje uređaja kojima se ugrožava ili narušava privatnost i poverljivost poruka ne mogu vršiti bez odduke suda, te da stoga osporena odredba u delu koji glasi “zakonom ili” nije u saglasnosti sa Ustavom.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.poverenik.rs/images/stories/praksazastita/Odluke-Ustavnog-suda/IUz12452010.pdf

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>