Stav Ustavnog suda
Odluka o usvajanju UŽ-5284/2011
Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe Udruženja „Parada ponosa Beograd“ zbog konstatovanih povreda prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti . Prema oceni Ustavnog suda, učinjene povrede prava su posledica načina na koji je ostvarivanje slobode okupljanja uređeno važećim zakonom, a na šta je Ustavni sud već ukazivao zakonodavcu, ističući potrebu usklađivanja Zakona o okupljanju građana sa Ustavom Republike Srbije od 2006. godine, kako bi se otklonili problemi u ostvarivanju ustavnosti u ovoj oblasti. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je Ustavni sud na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine doneo Odluku Už-1918/2009, kojom je utvrdio povredu slobode okupljanja iz člana 54. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, a u vezi sa članom 22. stav 1. Ustava, podnosilaca ustavne žalbe – fizičkih lica , koja su bili neki od sazivača javnog skupa „Povorka ponosa“ 2009. godine, određujući tada kao vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca objavljivanje Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te da je sada sazivač zabranjenog javnog skupa jasno određeno pravno lice, Ustavni sud nalazi da ima osnova da se podnosiocu ustavne žalbe utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, a u iznosu koji je primeren svrsi ove naknade kao, u ovom slučaju, specifičnog vida upozorenja na ponovljenu povredu prava.
Ustavni sud je odbacio zahtev ovog podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, jer ne postoje članom 85. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke da o njemu odlučuje.
PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:
http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8741/?NOLAYOUT=1
Odluka Ustavnog suda br. Už-4078/2010
Ustavni sud Srbije je ustanovio da je udruženju Žene u crnom zabranom skupa „Sto godina borbe” 8. marta 2008. godine, na stogodišnjicu ovog praznika, Srbija povredila niz ljudskih prava – pravo na slobodu okupljanja, pravo na pravično suđenje, pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na delotvorni pravni lek. Ove beskompromisne braniteljke ljudskih prava zastupali su advokati Komiteta pravnika za ljudska prava- YUCOM.
Njihovo okupljanje tada je zabranjeno bez obrazloženja, a u postupku koji je usledio pred državnim organima i sudovima, Direkcija policije je navela da predmetni skup nije odobren jer „kritičnog dana na teritoriji grada Beograda održano više sportskih, kulturnih i drugih manifestacija povišenog rizika, gde se osnovano moglo očekivati okupljanje neformalnih grupa i ekstremnih navijačkih grupa, što bi za posledicu imalo ugrožavanje bezbednosti i imovine”.
Istovremeno, osmi mart su na Trgu Republike proslavljale mnoge organizacije, među kojima i Sigurna kuća, Forum žena Demokratske stranke, Fond Katarine Rebrače.
Tadašnja odluka o zabrani održavanja skupa u pokretu braniteljki ljudskih prava predstavljala je arbitrernu odluku zasnovanu na političkim motivima. Komitet pravnika za ljudska prava ocenjuje da je odluka Ustavnog suda odličan osnov da se sadašnji Zakon o okupljanju građana hitno izmeni i time omogući ostvarivanje i zaštita slobode okupljanja u skladu sa demokratskim standardima.
PRISTUPITE ODLUCI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:
http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Cyrl-CS/6431/?NOLAYOUT=1
Odluka Ustavnog suda br. 1918/2009
Ustavni sud je našao da u ovom konkretnom slučaju, nema dovoljno osnova za tvrdnju o postojanju direktne ili indirektne diskriminacije prema podnosiocima ustavne žalbe po osnovu njihove seksualne orijentacije. Naime, nadležni državni organi jesu na posredan način sprečili slobodu okupljanja podnosilaca ustavne žalbe, ali je Ustavni sud ocenio da ne postoje relevantni pokazatelji da je zabrana bila motivisana diskriminatorskim stavom prema podnosiocima. Takav zaključak Suda proizlazi i iz sadržine osporenog rešenja u kome je, pored ostalog, navedeno da se mesto održavanja skupa menja jer može doći do ugrožavanja bezbednosti, života i zdravlja učesnika skupa.
Ustavni sud je stoga odbio ustavnu žalbu u delu kojim je traženo da se utvrdi povreda načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava u vezi sa članom 54. stav 1. Ustava.
Uprkos činjenici da u konkretnom slučaju nije utvrđena povreda načela zabrane diskriminacije, Ustavni sud ukazuje da je obaveza svih nadležnih državnih organa, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova, Vlade i pravosudnih organa da spreče diskriminaciju po osnovu seksualne orijentacije od strane trećih lica i da preduzmu sve neophodne mere u okviru svojih nadležnosti kako do ovog vida diskriminacije ne bi došlo i na taj način odbrane i promovišu vrednosti demokratskog društva, kao što su pluralizam, tolerancija i pravo na različitost.
PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:
http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/6016/?NOLAYOUT=1
Odluka Ustavnog suda br. 5284/2011
Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe Udruženja „Parada ponosa Beograd“ zbog konstatovanih povreda prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti . Prema oceni Ustavnog suda, učinjene povrede prava su posledica načina na koji je ostvarivanje slobode okupljanja uređeno važećim zakonom, a na šta je Ustavni sud već ukazivao zakonodavcu, ističući potrebu usklađivanja Zakona o okupljanju građana sa Ustavom Republike Srbije od 2006. godine, kako bi se otklonili problemi u ostvarivanju ustavnosti u ovoj oblasti. Imajući u vidu navedeno, kao i to da je Ustavni sud na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine doneo Odluku Už-1918/2009, kojom je utvrdio povredu slobode okupljanja iz člana 54. stav 1. Ustava i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, a u vezi sa članom 22. stav 1. Ustava, podnosilaca ustavne žalbe – fizičkih lica , koja su bili neki od sazivača javnog skupa „Povorka ponosa“ 2009. godine, određujući tada kao vid pravičnog zadovoljenja podnosilaca objavljivanje Odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, te da je sada sazivač zabranjenog javnog skupa jasno određeno pravno lice, Ustavni sud nalazi da ima osnova da se podnosiocu ustavne žalbe utvrdi pravo na naknadu nematerijalne štete, a u iznosu koji je primeren svrsi ove naknade kao, u ovom slučaju, specifičnog vida upozorenja na ponovljenu povredu prava.
Ustavni sud je odbacio zahtev ovog podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, jer ne postoje članom 85. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke da o njemu odlučuje.
PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:
http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8741/?NOLAYOUT=1