Stav Ustavnog suda

U dosadašnjoj praksi, od 2008. godine, Ustavni sud u vezi člana 53. nije usvojio ni jednu ustavnu žalbu, dok je četiri odbio.

Odluka Ustavnog suda br. 1286/2012

Ustavni sud je ocenio da je osporena odluka obrazložena, da se zasniva na ustavnopravno prihvatljivoj primeni materijalnog prava i da zadovoljava zahteve pravičnosti iz člana 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 56. stav 3. i člana 86. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odbacio predlog za odlaganje izvršenja rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprav a za grad Beograd – Uprava za strance broj 26.2-2-154/12 od 29. februara 2012. godine, s obzirom na to da je doneo konačnu odluku o ustavnoj žalbi. Pored nav edenog, Ustavni sud konstatuje da se u postupku po ustavnoj žalbi može, do donošenja odluke o ustavnoj žalbi, odložiti izvršenje samo onog pojedinačnog akta ili radnje protiv kojih je izjavljena ustavna žalba.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/6801/?NOLAYOUT=1

Odluka Ustavnog suda br. 583/2008

Ustavni sud ukazuje da se, saglasno odredbi člana 361. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, na ovu povredu može pozivati samo ona stranka koja nije bila zastupana saglasno odredbama zakona. U pogledu, pak, navoda o povredi načela materijalne istine, Ustavni sud ukazuje da je navedeni stav Saveznog suda bio zauzet u toku primene Zakona o parničnom postupku iz 1977. godine, po kome je sud bio ovlašćen da i sam izvodi dokaze koje stranke nisu predložile, ako su ti dokazi od značaja za odlučivanje. Međutim prema sada važećem Zakonu o parničnom postupku iz 2004. godine, a koji se primenjivao i u toku parničnog postupka koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, odredbom člana 7. je propisano da su stanke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a samo izuzetno je sud ovlašćen da utvrdi i činjenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predložile, ako iz rezultata raspravljanja i dokazivanja proizlazi da stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati (član 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisim predviđeno. Time je u parnici načelo stranačke dispozicije dobilo potpunu prevagu nad tzv. istražnim načelom kod utvrđivanja odlučnih činjenica.

Ustavni sud je u sprovedenom ustavnosudskom postupku utvrdio i da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe bilo omogućeno da izjavi žalbu protiv prvostepene presude, kao i reviziju protiv drugostepene presude, da su odluke o tim pravnim lekovima doneli Ustavom i zakonom ustanovljeni sudovi, koji su u svojim odlukama odgovorili na bitne navode iz izjavljenih pravnih lekova podnosioca.

Ustavni sud je, s obzirom na predmet i sadržinu osporene presude, našao da osporenim aktom podnosiocu ustavne žalbe nisu mogla biti povređena prava zajemčena odredbama čl. 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31. 39. i 57. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2068/?NOLAYOUT=1

Odluka Ustavnog suda br. 516/2008

Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije, donetom u postupku po reviziji izjavljenoj protiv pravosnažne parnične presude, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete.

Ustavni sud je utvrdio da je osporenu presudu doneo Ustavom i zakonom ustanovljen sud, u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom u skladu sa zakonskim propisima. Po oceni Ustavnog suda, osporena presuda je zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, Vrhovni sud Srbije je obrazložio svoje pravno stanovište u ovoj pravnoj stvari, tako da se ne može smatrati da je to pravno stanovište posledica proizvoljnog tumačenja od strane suda i neprihvatljive primene materijalnog prava. Stoga, Ustavni sud smatra da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije, u konkretnom slučaju, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i pravo na rehabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. st. 1. i 2. Ustava.

Ustavni sud konstatuje da pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. stav 1. Ustava predstavlja jedan od elemenata prava na pravično suđenje, tj. da se odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome garantuje, pored ostalog, pravo na pokretanje postupka pred sudom i pravo na konačno rešenje spora, tj. na odluku suda o građanskim pravima i obavezama lica koje je pokrenulo postupak (pravo na pristup sudu). Budući da je u ovom ustavnosudskom postupku utvrđeno da osporenom presudom nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, to je Ustavni sud našao da podnosiocu nije povređeno ni pravo zajemčeno članom 22. stav 1. Ustava.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2126/?NOLAYOUT=1

Odluka Ustavnog suda br. 453/2008

Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu pružili nijedan dokaz koji bi ukazivao da im je učinjena povreda načela zabrane diskriminacije.

Ustavni sud nalazi da nema osnova ni za tvrdnju podnosilaca ustavne žalbe da im je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3210/07 od 23. januara 2008. godine povređeno „pravo na delotvoran pravni lek“ iz člana 36. stav 2. Ustava. Naime, Ustavni sud je utvrdio da su podnosioci ustavne žalbe imali zakonsko pravo na izjavljivanje revizije, koje su iskoristili i na osnovu koga je doneta osporena presuda Vrhovnog suda Srbije. Ustavni sud konstatuje da je o izjavljenoj reviziji odlučio Ustavom i zakonom ustanovljen sud u granicama svoje nadležnosti, te je na taj način podnosiocima ustavne žalbe omogućeno da ostvare pravo na pravno sredstvo. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe zajemčeno odredbom člana 36. stav 2. Ustava.

Takođe, s obzirom na navode ustavne žalbe i sadržinu Ustavom zajemčenih prava iz čl. 25, 26, 27, 28, 29. i 57. Ustava, Ustavni sud konstatuje da nema osnova za tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da su im osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3210/07 od 23. januara 2008. godine povređena navedena ustavna prava, jer se sadržina označenih prava ni na koji način ne može dovesti u pravnu i logičku vezu sa navedenim predmetom odlučivanja Vrhovnog suda Srbije.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2214/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>