Stav Ustavnog suda

Odluka Ustavnog suda br. 548/2009

Po oceni Ustavnog suda, dugo trajanje parničnog postupka u ovom slučaju je prvenstveno prouzrokovano nedelotvornim postupanjem Drugog opštinskog suda u Beogradu koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se ovaj postupak efikasno okonča i da se o pravima stranaka odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. Naime, u periodu od skoro 20 godina je održano 38 ročišta za glavnu raspravu, više ročišta je odloženo zbog sprečenosti postupajućih sudija, a u toku postupka je došlo do promene sedam postupajućih sudija. Postupak je bio prekinut rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5172/90 od 29. oktobra 2003. godine, sve do 11. decembra 2007. godine, kada je nastavljen po predlogu tužilje. Pored toga, na ročištu održanom 11. decembra 2007. godine, postupajući sudija je odredio da se predmet iznese veću za porodične odnose. Istom sudiji je predmet vraćen u rad, ali je sudija dalje izjavio prigovor, koji je  rešenjem Okružnog suda u Beogradu od 26. avgusta 2008. godine odbijen kao neosnovan, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju radi o parnici čiji je predmet regulisanje imovinskih odnosa između članova porodice, te da se ne radi o predmetu za čije bi rešavanje bilo nadležno specijalizovano veće za porodične sporove. Imajući u vidu navedeno, naredno ročište  za glavnu raspravu u ovoj pravnoj stvari je održano tek 2. decembra 2008. godine.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da u periodu od skoro 20 godina nije doneta ni prvostepena presuda, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je, na osnovu člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu usvojio i naložio postupajućim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem mogućem roku. Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije postavio zahtev za naknadu štete, Ustavni sud je ocenio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava u konkretnom slučaju može ostvariti objavljivanjem Odluke Ustavnog suda u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2645/?NOLAYOUT=1

Odluka Ustavnog suda br. 1055/2008

Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 7/07 od 22. maja 2008. godine, podnosiocima ustavne žalbe nije povređeno ustavno pravo na pravično suđenje, zbog čega je ustavnu žalbu u ovom delu odbio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, te je odlučio kao u tački 2. izreke.

Ocenjujući postojanje istaknute povrede prava na imovinu i prava na nasleđivanje zajemčenih odredbama čl. 58. i 59. Ustava, te imajući u vidu zaključke iz prethodnog dela ove odluke, Ustavni sud je utvrdio da navodi podnosilaca ustavne žalbe o povredi navedenih ustavnih prava nisu osnovani, zbog čega je ustavnu žalbu i u ovom delu odbio, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07), takođe kao u tački 2. izreke.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/3434/?NOLAYOUT=1

Odluka Ustavnog suda br. 204/2008

Ustavni sud je ocenio da su osporene presude doneli zakonom ustanovljeni sudovi, u granicama svojih nadležnosti, nakon postupka sprovedenog u skladu sa zakonskim odredbama, te da se osporene presude zasnivaju na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog materijalnog prava.

Ocenjujući navodne povrede prava na imovinu i prava na nasleđivanje, zajemčenih odredbama čl. 58. i 59. Ustava, te imajući u vidu zaključke iz prethodnog dela ove odluke, Ustavni sud smatra da podnosiocima ustavne žalbe nisu povređena navedena Ustavom zajemčena prava.

Naime, redovni sudovi su u dve instance ispitali osnovanost tužbenih zahteva tužilaca i utvrdili da oni nisu vlasnici nepokretnosti koja je bila predmet spora, kao i da nema zakonskog osnova za ukidanje prava službenosti prolaza tuženog. S obzirom da podnosioci povredu prava na imovinu i nasleđivanje vide u tome što su redovni sudovi, navodno, pogrešno utvrdili činjenično stanje, Ustavni sud nije našao bilo kakve elemente koji bi upućivali na proizvoljno zaključivanje sudova kod utvrđivanja činjenica i primene materijalnog prava. Zbog toga, Ustavni sud zaključuje da su navodi podnosilaca o povredi prava na imovinu i nasleđivanje neosnovani.

PRISTUPITE OCENI USTAVNOG SUDA PREKO LINKA:

http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/1525/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>