Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju ustavne žalbe Už-61/2011

Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („ Službeni glasnik RS”, broj 109/07 i 99/11 ), Ustavni sud je utvrdio da su osporenim presudama Vrhovnog kasacionog suda Rev II 808/10 od 9. septembra 2010. godine , Okružnog suda u Beogradu Gž1. 247/09 od 18. juna 2009. godine i Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 445/07 od 1. decembra 2008. godine, u delovima koji se odnose na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dan i, podnosiocu ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravičnu naknadu za rad , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio i naložio Vrhovnom kasacionom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke Ustavnog suda, ponovi postupak odlučivanja o reviziji podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž1. 247/08 od 18. juna 2009. godine, u delu koji se odnosi na navedene dodatke na platu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8382/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o usvajanju ustavne žalbe Už-4620/2010

Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava i odredbe člana 60. stav 4. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na pravičnu naknadu za rad.

Ustavni sud je tom prilikom najpre pošao od toga da su ništavi ugovori koji su, pored ostalog, protivni javnom poretku. Zatim j e utvrdio da su Osnovni sud u Zrenjaninu i Apelacioni sud u Novom Sadu u konkretnom parničnom postupku izveli zaključak da to što su podnosioci ustavne žalbe ustupili svoja potraživanja na ime ostvarenih zarada koja su im priznata u stečajnom postupku, uz nakn adu koja predstavlja umanjeni procenat zarade , ne predstavlja razlog za ništavost ugovora kojom je izvršeno ustupanje. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je stav postupajućih sudova da ugovor koji je zaposleni zaključio sa trećim licem, kojim je zarade koje je ostvario ustupio uz naknadu u iznosu koja predstavlja samo deo ostv arenih zarada, nije ništav, zasnovan na proizvoljnoj primeni materijalnog prava, odnosno da je suprotan zajemčenom pravu na rad iz člana 60. stav 4. Ustava. Ovo stoga što Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravičnu naknadu za rad, ne može odreći. Po oceni Ustavnog suda, ustupanje zarade uz naknadu koja je niža od te zarade predstavlja odricanje od prava na pravičnu naknadu za rad. S druge strane, ka ko je ništav onaj ugovor koji je suprotan javnom poretku, koji čine i odredbe Ustava, proizvoljno su prvostepeni i drugostepeni sud primenili materijalno kada su osporenim presudama odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti takvog ugovora.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), u tački 1. izreke usvo jio ustavnu žalbu i utvrdio da su osporenim presudama Osnovnog suda u Zrenjaninu i Apelacionog suda u Novom Sadu povređen i pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje i pravo na pravičnu naknadu za rad , zajemčen i odredb ama člana 32. stav 1. i člana 60. stav 4. Ustava .

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8296/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o usvajanju ustavne žalbe Už-4272/2010

 Ustavni sud je konstatovao da je u sudskom postupku utvrđeno da je podnosiocu ustavne žalbe prestao radni odnos kod tuženog kao tehnološkom višku, da su podnosilac i tuženi potpisali vansudsko poravnanje kojim se podnosilac odrekao prava na isplatu otpremnine usled prestanka radnog odnosa po navedenom osnovu i da je tuženi podnosiocu isplatio otpremninu u manjem iznosu od propisanog . Polazeći od navedenih odredbi Ustava i zakona, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Ustavni sud smatra da je drugostepeni sud na proizvoljan i arbitreran način doneo osporenu presudu kojom je preinačio presudu Opštinskog suda u Varvarinu P1. 49/09 od 14. septembra 2009. godine i odbio tužbeni zahtev podnosioca, čime je taj sud povredio pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, predviđeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da je Okružni sud u Kruševcu zauzeo stav da se podnosilac ustavne žalbe samim potpisivanjem vansudskog poravnanja sa tuženim poslodavcem odrekao prava na isplatu otpremnine, čime je izvrši otpust duga i da je stoga njegov tužbeni zahtev za poniš taj poravnanja i isplatu otpremnine neosnovan. Ustavni s ud je ocenio da je zauzeti stav suprotan odredbi člana 60. stav 4. Ustava . Ovo stoga što Ustav izričito utvrđuje da se zaposleni prava zajemčenih odredbom člana 60. stav 4. Ustava, među kojima je i pravo na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, ne može odreći . S obzirom na to da isplata otpremnine predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa zbog uvođenja tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, koje se zaposleni u smislu člana 60. stav 4. Ustava ne može odreći, to se zaključenjem vansudskog poravnanja kojim se odriče prava na otpremninu, podnosilac ustavne žalbe u suštini odrekao neotuđivog ustavnog prava na pravnu zaštitu povodom prestanka radnog odnosa. Kako se podnosilac nije mogao odreći prava na otpremninu, to i zaključeno vansudsko poravnanje nije moglo proizvesti pravne posledice koje su utvrđene osporenom presudom. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo i u odlukama Už-177/2007 od 4. juna 2009. godine i Už-798/2009 od 17. novembra 2011. godine.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/7792/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>