Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju ustavne žalbe Už-4813/2010

6. Ocenjujući osnovanost razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredbi člana. 64. Ustava i polazeći od utvrđenih činjenica konkretnog slučaja, Ustavni sud konstatuje sledeće:

Ustav Republike Srbije postavlja kao jedan od postulata da su deca zaštićena od psihičkog, fizičkog, ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja ili zloupotrebljavanja. Iz odredbe člana 16. stav 2. Ustava proizilazi da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije, kao i da se neposredno primenjuju. Na osnovu navedene ustavne odredbe Haška konvencija i Konvencija o pravima deteta čine sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije. Konvencija o pravima deteta predviđa da je u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interes deteta od prvenstvenog značaja.

Osnovni cilj Haške konvencije jeste da se obezbedi što hitniji povratak dece koja su nezakonito odvedena ili zadržana u nekoj državi ugvornici, kao i da se obezbedi da se prava na staranje i viđenje sa detetom po zakonu jedne od država ugovornica stvarno poštuju u drugoj državi ugovornici. Ovaj međunarodni instrument propisuje da se odvođenje ili zadržavanje deteta smatra nezakonitim ako predstavlja povredu prava na staranje koje je dobilo lice, institucija ili bilo koje drugo telo po zakonu države u kojoj je dete bilo stalno nastanjeno pre odvođenja ili zadržavanja. S druge strane, Haška konvencija postavlja i ograničenje ovog prava propisujući da sudski ili upravni organ države kojoj se upućuje zahtev nije dužan da naloži povratak deteta ako lice, institucija ili drugo telo koje se suprotstavljaju njegovom povratku dokaže da postoji ozbiljna opasnost da bi povratak izložio dete fizičkoj ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj. Drugim rečima, u postupku ostvarivanja prava na povratak nezakonito odvedene ili zadržane dece lica kome su deca poverena na staranje, obaveza je organa države kojoj se upućuje zahtev za povratak da, prvenstveno poštujući načelo najboljeg interesa deteta, ispita sve okolnosti konkretnog slučaja, tačnije navode suprotstavljene strane o postojanju ozbiljne opasnosti da bi povratak izložio dete fizičkoj ili psihičkoj traumi ili ga na drugi način doveo u nepovoljan položaj.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Neulinger i Shuruk protiv Švajcarske (od 6. jula 2010. godine, predstavka broj 41615, stav 134) zauzeo stav da se tokom primene Haške konvencije i mehanizama koji se njome pokreću prevashodno mora obratiti posebna pažnja na specijalan karakter koji ona ima kao instrument zaštite najboljeg interesa deteta.

Takođe, Ustavni sud ukazuje i da Porodični zakon predviđa da su sudovi uvek dužni da se rukovode najboljim interesom deteta u svim sudskim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima ako se ti postupci odnose na prava deteta, kao i da Zakon o izvršnom postupku propisuje da prilikom sprovođenja izvršenja sud posebno vodi računa o potrebi da se u najvećoj meri zaštiti interes deteta.

Polazeći od Ustavom, međunarodnim konvencijama i zakonima proklamovane obaveze da su svi državni organi dužni da tokom postupaka koji se odnose na prava deteta štite najbolji interes deteta, Ustavni sud konstatuje da se povratak deteta, kada je u pitanju primena Haške konvencije mora odrediti shodno okolnostima svakog konktretnog slučaja. Po oceni Ustavnog suda, načelo poštovanja najboljeg interesa deteta zavisi od različitih okolnosti, a ponajviše od godina deteta, nivoa razvoja, prisustva ili odsustva roditelja u životu deteta, iskustava koje je dete imalo, kao i obaveze državnih organa da interes deteta u svakom konkretnom slučaju cene u odnosu na sve okolnosti konkretnog slučaja, pa i u odnosu na zdravstveno stanje oca dece kojem su privremenom merom dodeljena na brigu i staranje.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/5568/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju ustavne žalbe Už-496/2008

             Navod o povredi prava deteta iz člana 64. Ustava i člana 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, podnosilac ustavne žalbe zasniva na tome da je osporenim presudama njegovom maloletnom sinu uskraćeno pravo da održava kontakt sa oba roditelja, primereno svom uzrastu i duševnoj zrelosti. Međutim, Ustavni sud nalazi da je upravo podnosilac ustavne žalbe uskraćivao svom maloletnom detetu pravo da održava kontakt sa svojom majkom, da bi nakon odlaska tužioca sa detetom na nepoznato boravište u inostranstvo, taj kontakt u potpunosti bio onemogućen. Imajući u vidu da su sudovi prilikom donošenja osporenih presuda bili rukovođeni interesom maloletnog deteta da ostvari normalne kontakte sa oba roditelja, Ustavni sud ocenjuje da nije povređeno ni pravo zajemečno članom 64. Ustava.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2642/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju ustavne žalbe Už-359/2008

             S obzirom na to da je u predmetnom postupku odlučivanja o prestanku službe u Vojsci nadležni organ utvrdio da je ukinuto radno mesto na kojem je podnositeljka bila raspoređena i da nije bilo uslova da joj se obezbedi neko od prava predviđenih zakonom, a imajući u vidu odredbu člana 143. tačka 9) Zakona o Vojsci Jugoslavije, prema kojoj civilnom licu u Vojsci prestaje služba bez njegove saglasnosti ako se ukida radno mesto na koje je raspoređeno, Ustavni sud je ocenio neosnovanom tvrdnju podnositeljke da se nisu stekli uslovi da joj prestane služba u Vojsci. S obzirom na navedeno, po mišljenju Ustavnog suda, Vrhovni sud Srbije je u osporenoj presudi dao ustavnopravno prihvatljive razloge za ocenu da osporenim rešenjem drugostepenog upravnog organa o odbijanju žalbe nije povređen zakon na štetu podnositeljke. Budući da su osporeni akti doneti primenom merodavnog prava, a ne proizvoljnim ili arbitrernim tumačenjem istog, Ustavni sud je utvrdio da podnositeljki nije povređeno pravo na rad, niti prava deteta i prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu zajemčena čl. 60, 64, 68. i 69. Ustava.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/1668/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>