Stav Ustavnog suda

Odluka o odbijanju UŽ-5291/2010

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na posebnu zaštitu porodice i deteta iz člana 66. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni konkretni, činjenično i pravno utemeljeni ustavnopravni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa sadržinom označenog ustavnog prava. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

9. S obzirom na prethodno izloženo, Ustavni sud je ocenio da osporenim presudama Osnovnog suda u Užicu P. 17/10 od 26. februara 2010. godine, Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2331/10 od 13. maja 2010. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3203/10 od 21. oktobra 2010. godine nisu povređena označena ustavna prava podnositeljke , pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ), ustavnu žalbu u celini odbio kao neosnovanu.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8511/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-2954/2010

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta citiranih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je ocenio da je najpre potrebno ispitati da li se osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređuju ili uskraćuju ustavna prava podnosioca.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev. 2477/10 od 7. aprila 2010. godine odbacio reviziju podnosilaca ustavne žalbe, zbog toga što je utvrdio da je vrednost predmeta spora označena u tužbi ispod minimuma vrednosti spora od koga zavisi dozvoljenost revizije, propisnog zakonom koji se primenjuje u konkretnom slučaju, te je stoga revizija izjavljena protiv presude protiv koje se saglasno članu 394. stav 3. Zakona o parničnom postupku ne može izjaviti. Po oceni Ustavnog suda, osporeno revizijsko rešenje zasnovano je na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog procesnog prava. Ustavni sud ocenjuje da drugi navodi u ustavnoj žalbi ne bi mogli biti od uticaja na drugačiju odluku o izjavljenoj reviziji. Naime, u desetom delu, odeljku prvom Porodičnog zakona, uređeni su postupci pred sudom u vezi sa porodičnim odnosima. Član 208. Porodičnog zakona, koji je sistematizovan u navedenom odeljku i uređuje pitanje revizije u sudskim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima, po mišljenju Ustavnog suda, potrebno je tumačiti u vezi sa drugim odredbama istog odeljka koje uređuju ove postupke. Tako Porodični zakon kao sudske postupke u vezi sa porodičnim odnosima uređuje postupak u bračnim sporovima, koji se odnosi na utvrđivanje postojanja ili nepostojanja braka, kao i na poništenje i razvod braka, postupak u sporu o materinstvu i očinstvu, postupak u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, postupak u sporu za poništenje usvojenja, postupak u sporu za izdržavanje i postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici, te bi u ovim postupcima revizija uvek bila dozvoljena u smislu člana 208, osim ako tim zakonom nije drukčije određeno. S obzirom da je predmet spora u kome je izjavljena revizija utvrđivanje postojanja prava korišćenja na stanu, odnosno prava stanovanja, to je očigledno da konkretni spor ne spada u sporove u kojima je revizija u smislu člana 208. Porodičnog zakona uvek dozvoljena, već se u tom sporu dozvoljenost revizije ceni isključivo na osnovu odredaba Zakona o parničnom postupku. Kako iz navedenih zakonskih odredbi nužno proizlazi da je izjavljena revizija nedozvoljena, to nisu bili ispunjeni uslovi da nadležni sud ceni razloge zbog kojih je revizija izjavljena, uključujući i navode o nepravilnom razdvajanju postupka pred prvostepenim sudom, tj. da o reviziji meritorno odluči. Stoga je Ustavni sud utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredaba čl. 58. i 66. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da nema osnova ni za tvrdnje da je osporenim revizijskim rešenjem povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe iz čl. 58. i 66. Ustava, zbog stoga što osporenim rešenjem nije meritorno odlučeno o reviziji podnosilaca ustavne žalbe, već je iz procesnopravnih razloga revizija odbačena kao nedozvoljena.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/3614/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-496/2008

Navod o povredi prava iz člana 66. Ustava podnosilac ustavne žalbe zasniva na tome da je njemu kao samohranom roditelju u Republici Srbiji uskraćeno pravo na pružanje zaštite. Međutim, podnosilac je u ustavnoj žalbi naveo da je on kao otac imao mnogo bolje socijalnoekonomske uslove za razvoj deteta u odnosu na majku – stan u Beogradu, zaposlenje na visoko plaćenom mestu i omogućavanje detetu da pohađa najbolje škole. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud zaključuje da podnosilac ustavne žalbe nije pružio ustavnopravne razloge da mu je uskraćeno pravo iz člana 66. Ustava.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2642/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>