Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju ustavne žalbe Už-849/2008   

(Odbijena u delu koji se odnosi na ovaj član)

 Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se istaknuta povreda prava na pravnu pomoć, zajemčenog odredbama člana 67. Ustava, ne može dovesti ni u kakvu vezu sa osporenim rešenjima.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2076/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju ustavne žalbe Už-696/2008

Iz sadržine obrazloženja osporene prvostepene presude Disciplinskog suda 01 K. 116 – 1190/05 od 29. novembra 2005. godine proizlazi da je glavni pretres, na molbu podnosioca ustavne žalbe, u dva navrata odlagan zbog toga što nije mogao da angažuje branioca. U oba slučaja, kao i u trećem kada je pretres održan, poziv za glavni pretres je podnosiocu ustavne žalbe uredno uručen sa poukom da u svoju odbranu može angažovati branioca, s tim da će se glavni pretres održati i u slučaju da branilac ne prisustvuje istom. Imajući u vidu navedeno činjenično stanje, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe neosnovano ističe da mu je uskraćeno pravo na pravnu pomoć u disciplinskom postupku, time što je odbijen njegov zahtev da se pretres odloži zbog zauzetosti njegovog branioca. Naime, u spornom disciplinskom postupku podnosilac je imao pravo da se brani sam ili uz stručnu pomoć branioca. Kako prema navodima podnosioca ustavne žalbe, njegov branilac nije mogao da pristupi glavnom pretresu zbog obaveza koja je imao pred redovnim sudovima, to je podnosilac ustavne žalbe kao branioca mogao angažovati bilo kog drugog advokata, ali ovo svoje pravo nije koristio i odlučio je da se ne izjašnjava na navode optužnice, niti da daje bilo kakvu izjavu. Pri tome je i branilac imao mogućnost da obezbedi zamenu, ako je bio sprečen da se odazove uredno primljenom pozivu. Samim tim, po oceni Ustavnog suda, neprihvatanje u konkretnom slučaju predloga da se pretres pred prvostepenim disciplinskim organom odloži zbog zauzetosti branioca, ne predstavlja povredu prava na pravnu pomoć. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu  (“Službeni glasnik RS”, broj 109/07), ustavnu žalbu u tom delu odbio kao neosnovanu.

Link : http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2429/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-559/2008

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta odredaba člana 32. stav 1. i člana 67. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Prvog opštinskog suda u Beogradu P1. 886/04 od 8. avgusta 2007. godine, Okružnog suda u Beogradu Gž1. 4592/07 od 26. septembra 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. II 62/08 od 6. marta 2008. godine nisu povređena prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravnu pomoć, zajemčena ovim ustavnim odredbama.

Naime, Zakon o parničnom postupku je propisivanjem razloga zbog kojih se može, odnosno ne može izjaviti revizija, ograničio raspravljanje po ovom vanrednom pravnom leku samo na pravna pitanja, pa je advokat kao pravno kvalifikovano lice jedini ovlašćen da izjavi reviziju, što je na imperativan način i predviđeno odredbom člana 84. stav 2. Zakona. Ustavni sud je u svojoj Odluci broj IU-181/2005 od 28. septembra 2006. godine, ocenjujući ustavnost odredaba člana 84. stav 2. i člana 401. stav 2. tačka 2) Zakona o parničnom postupku, stao na stanovište da se takvim propisivanjem ne ograničavaju građani u zaštiti svojih prava, već se zahtevom za stručnim zastupanjem, zbog složenosti postupka, važnosti spora i efikasnosti suđenja pred najvišim sudom u Republici, u postupku po vanrednim pravnim lekovima štite prava stranaka, za čiju je zaštitu neophodno stručno pravno znanje i iskustvo.

Ustavni sud je stanovišta da se konstituisanjem zakonske obaveze angažovanja advokata za zastupanje po vanrednim pravnim sredstvima pred vrhovnim sudom u Republici Srbiji, stranci ne uskraćuje mogućnost pristupa sudu. Ovo iz razloga što je, u slučaju nemogućnosti da angažuje advokata zbog svog lošeg opšteg materijalnog stanja, podnosilac ustavne žalbe mogao ostvariti pravo na besplatno stručno zastupanje od strane advokata pod uslovima i na način propisan odredbama Zakona o parničnom postupku. Podnosilac u ustavnoj žalbi nije naveo da je ovo pravo u sprovedenom parničnom postupku pokušao da ostvari i da mu je ono bilo uskraćeno, već obrazlaže da je bio u zabludi i nije razumeo da reviziju može izjaviti samo preko advokata.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2301/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>