Stav Ustavnog suda

Odluka o odbijanju UŽ-1320/2008

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocima ustavne žalbe nisu povređena prava garantovana odredbom člana 73. stav 2. Ustava.

Po nalaženju Ustavnog suda, prilikom donošenja osporene presude, na osnovu svojih zakonom propisanih ovlašćenja, prvostepeni sud je dao ustavnopravno prihvatljive razloge kada je ocenio da ne postoji pravni osnov da se utvrdi je DIN povredio autorska prava podnosilaca ustavne žalbe, da mu se naloži da prestane sa povredama, kao i da mu se zabrani da to ubuduće čini. Naime, parnične stranke su zaključile sporazum o vansudskom poravnanju kojim su regulisale sve svoje međusobne odnose i kojim su se sporazumele da će isplatom iznosa od po 95.000 evra u neto iznosu svakom od podnosilaca biti ugašena sva njihova potraživanja prema DIN-u. Stoga su eventualno učinjene povrede autorskih prava od strane tuženog u predmetnom parničnom postupku konvalidirane isplatom povodom sporazuma, jer su svoja imovinska prava na autorskom delu podnosioci ustupili bez ikakvog ograničenja. Kako su se podnosioci slobodnom izjavom volje odrekli potraživanja po osnovu materijalne naknade za autorsko delo, ovu naknadu nisu mogli ni tražiti niti ostvariti u sudskom postupku, pa je postupajući sud njihov zahtev odbio, ne povređujući time njihova autorska prava garantovana Ustavom i zakonom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (”Službeni glasnik RS”, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/4781/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-1121/2008

Analizom razloga ustavne žalbe, osporenih odluka i dokumentacije koja je priložena uz ustavnu žalbu, proističe da je protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen disciplinski postupak zbog teže povrede dužnosti advokata iz člana 124. tač. 18) i 34) Statuta Advokatske komore Srbije, a u vezi sa članom 37. i članom 38. stav 1. tačka 1) Kodeksa profesionalne etike advokata. U disciplinskom postupku je utvrđeno da je  podnositeljka ustavne žalbe na nedopušten način istupala u javnim glasilima što je bilo sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti, tako što je što je u “Politikinim” dodacima “Nekretnine”, “Posao” i “Moj stan moja kuća”, rubrika “Savet advokata”, “Vaš pravni vodič” i “Vodič reč pravnika”, počev od 2. septembra 2004. do 6. juna 2007. godine, kontinuirano davala pravne savete i uz tekst objavljivala svoju fotografiju.

Odredbom člana 124. stav 1. tač. 18) i 34) Statuta Advokatske komore Srbije, određeno je da teža povreda dužnosti advokata postoji kada je davanje izjava u javnosti i istupanje u javnosti sračunato na reklamiranje i isticanje svoje ličnosti i kada se načini teža povreda Kodeksa profesionalne etike advokata, dok je odredbama člana 37. i člana 38. stav 1. tač. 1) i 14) Kodeksa profesionalne etike advokata određeno da advokat ne sme da nudi svoje usluge niti da stiče klijente na nečastan ili nedopušten način, a da će se smatrati da to čini naročito kada ističe, deli ili u javnim glasilima i drugim publikacijama objavljuje reklame i ponude kojima preporučuje svoje usluge i svoju kancelariju i daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima ili izvan kancelarije pred nepoznatim osobama. Takođe, propisano je da će se za teže povrede izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata.

[...]

Nema mesta ni tvrdnji podnositeljke da su joj osporenim presudama povređena prava na obaveštenost i na slobodu naučnog i umetničkog stvaranja iz čl. 51. i 73. Ustava, jer Ustavni sud ne vidi na koji način bi se sadržina navedenih ustavnih jemstava mogla dovesti u vezu sa osporenim presudama donetim u konkretnom disciplinskom postupku koji se protiv nje vodio, kao jedinim predmetom ispitivanja u ovom ustavnosudskom postupku.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/2395/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-195/2008

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava i zakona, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nisu povređena prava garantovana odredbom člana 73. stav 2. Ustava.

Prema nalaženju Ustavnog suda, pri donošenju osporenih presuda, na osnovu svojih zakonom propisanih ovlašćenja, prvostepeni, drugostepeni i revizijski sud su dali ustavnopravno prihvatljive razloge kada su ocenili da ne postoji pravni osnov da se podnosiocima ustavne žalbe naknadi šteta nastala uskraćivanjem korišćenja njihovih autorskih prava. Naime, zaključivanjem Sporazuma o vansudskom poravnanju i odricanjem od bilo kakve naknade po osnovu povrede materijalnih i moralnih autorskih prava zajemčenih Ustavom i zakonom, uz istovremeno prihvatanje protivčinidbe od strane saugovarača, podnosioci ustavne žalbe su ostali prekludirani u delu svojih prava koji se odnosi na predmetno obeštećenje. Kako su se podnosioci slobodnom izjavom volje odrekli potraživanja po osnovu materijalne naknade za autorsko delo, to ovu naknadu nisu mogli ni tražiti, niti ostvariti u sudskom postupku, pa su postupajući sudovi njihov zahtev odbili, ne povređujući time materijalna prava autora garantovana Ustavom i zakonom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba neosnovana, te je, primenom odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (”Službeni glasnik RS”, broj 109/07), ustavnu žalbu odbio.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/4730/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>