Stav Ustavnog suda

Odluka o usvajanju UŽ-1623/2009

(Odbijena u delu koji se odnosi na ovaj član)

Ustavni sud je, istovremeno, odbio ustavnu žalbu u delu u kome je posebno ukazano na povredu prava podnosioca ustavne žalbe na ravnopravnost i jednaku zakonsku zaštitu zajemčenog članom 76. Ustava jer je vlasnica pravnog lica – podnosioca ustavne žalbe pripadnica albanske nacionalne manjine, iz razloga što podnosilac ustavne žalbe nije pružio nesumnjive dokaze da su osporene presude donete zbog diskriminacije prema njegovoj vlasnici kao pripadnici nacionalne manjine, niti takvi navodi imaju bilo kakvog uporišta u sadržini i datim razlozima osporenih presuda. Što se tiče tvrdnje podnosioca ustavne žalbe da je Vojska Jugoslavije tokom ratnog stanja 1999. godine uzimala robu samo iz magacina u Prištini koji su bili u vlasništvu pripadnika albanske nacionalne manjine, Ustavni sud ukazuje da je period u kome se u Republici Srbiji ostvaruje ustavnosudska zaštita povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda počeo da teče 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije. Naime, tek je važeći Ustav u članu 170. ustanovio ustavnu žalbu kao posebno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, koja se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, tako da predmetni navodi podnosioca, ratione temporis, nisu od značaja za odlučivanje Suda u ovoj pravnoj stvari.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/1681/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o usvajanju UŽ-446/2009

(Odbijena u delu koji se odnosi na ovaj član)

Ustavni sud nalazi da se pravo nacionalnih manjina na jednaku zakonsku zaštitu bez  diskriminacije iz člana 76. Ustava jemči samo fizičkim licima, a ne i pravnim licima. Imajući u vidu da je osporenim presudama Trgovinskog suda u Nišu, Višeg trgovinskog suda i Vrhovnog suda Srbije odlučivano o pravu pravnog lica – Trgovinsko-proizvodnog i ugostiteljskog preduzeća „BUĆAJ CO“ eksport-import d.o.o, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe navedenim presudama nije ni moglo biti povređeno pravo iz člana 76. Ustava. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/3969/?NOLAYOUT=1

 

Odluka o odbijanju UŽ-299/2007

Ocenjujući razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 33. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Kzp. 4/07 od 15. marta 2007. godine utvrđeno da podnosiocu ustavne žalbe ni u jednoj fazi predmetnog krivičnog postupka nije povređeno pravo da podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti. Ustavni sud konstatuje da je podnosilac ustavne žalbe o ovom pravu obavešten u postupku pred istražnim sudijom i da se izjasnio da dobro poznaje srpski jezik. Polazeći od suštine navedenog prava, Ustavni sud je u konkretnom slučaju utvrdio da su u pretkrivičnom postupku, a kasnije i na glavnom pretresu nadležni organi i sudovi bili u mogućnosti da pouzdano utvrde da je znanje srpskog jezika podnosioca ustavna žalbe bilo na odgovarajućem nivou. U tom smislu, Sud je stanovišta da navodi podnosioca ne daju povoda sumnji da su njegova prava iz člana 33. stav 1. Ustava poštovana.
Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Vrhovnog suda Srbije doneta od strane Ustavom i zakonom ustanovljenih organa sudske vlasti, a nadležni sud, u sastavu koji je zakonom propisan, je u zakonito sprovedenom postupku i na odgovarajući način preispitao zahtev branioca podnosioca za ispitivanje zakonitosti pravosnažnih presuda donetih u krivičnom postupku. Pravni stavovi navedeni u obrazloženju osporene presude zasnivaju se na ustavnopravnom prihvatljivom tumačenju i primeni merodavnog prava. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe u toku ovog krivičnog postupka nije postavio zahtev da mu se obezbedi prevodilac, kao i da mu pravo da se koristi jezikom nacionalne manjine nije uskraćeno, te je ocenio da nema povrede prava iz člana 32. st. 1. i 2. i člana 76. Ustava. Kako podnosilac nije dostavio druge uverljive dokaze i pravno utemeljene argumente o postojanju povrede navedenih ustavnih prava, Ustavni sud je ocenio da navodi podnosioca ustavne žalbe predstavljaju izraz njegove subjektivne ocene, te ih nije prihvatio kao osnovane.

Link: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/65/?NOLAYOUT=1

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>