Stručna mišljenja

Preambula predstavlja deo Ustava koji prethodi normativnom delu. Ona je neka vrsta uvoda u Ustav i predstavlja svečanu izjavu političko-programske prirode. Preambula odražava legitimacijske temelje Ustava i njegove osnovne vrednosti. U preambuli, kao najsvečanijem delu Ustava, se formuliše identitet zajednice, konstituisane datim Ustavnim ugovorom, koji se zatim razrađuje drugim normama pravnog sistema.

Premabula Ustava, umesto da se poziva na tradiciju, trebalo je da bude preambula diskontinuiteta sa jasno određenim odnosom i osudom prema bliskoj prošlosti Srbije i zločinima počinjenim u ime naroda. Takva preambula predstavljala bi suštinski raskid sa totalitarnom prošlošću i Miloševićevim Ustavom.

Tekst preambule posmatra Kosovo i Metohiju sastavnim delom teritorije Srbije koja uživa  suštinsku autonomiju. činjenica je da se status Kosova ne može urediti i utvrditi preambulom

ustava i da ona nema posebnu pravnu snagu osim deklarativne jer ne oslikava realno stanje stvari. Ne ulazeći u debatu oko pitanja pravne snage preambule, može se zaključiti da ovakav tekst preambule otežava sporazumevanje sa međunarodnom zajednicom i u ovom trenutku predstavlja prepreku Srbiji na putu Evropskih integracija jer ne uzima u obzir realno stanje.

U mišljenju Venecijanske komisije istaknuto je da pažljivo čitanje Ustava ukazuje da je suštinska autonomija Kosova i Metohije delegirana na zakonodavca u svakom aspektu te da suštinska autonomija u svemu zavisi od volje Narodne skupštine.

U Prvom delu Načela ustava u članu 12. pokrajinska autonomija i lokalna samouprava su regulisane na veoma dvosmislen način: sa jedne strane, u prvom stavu se predviđa da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu ali se, sa druge strane, utvrđuje da pravo građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleže nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Stoga je jasno da zakon može da ograniči autonomiju pokrajina predviđenu u Ustavu.

Kako se dalje navodi u mišljenju Venecijanske komisije mogućnost ograničavanja autonomije Pokrajina zakonom je potvrđena u skoro svakom članu VII dela Ustava, a posebno u:

 

- članu 182., stav. 2: “Suštinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija urediće se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predviđenom za promenu Ustava.”

- članu182. stav. 4: “Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom …”

- članu 183, stav 2: “Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti …”

- članu 183, stav 3: “Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.”

- članu 183., stav 5: “Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.”

- članu183, stav 6: “Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, …”

- članu 184, stav 1. do 3: “Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. Zakonom se određuje učešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.” Stoga, nasuprot onome što se proklamuje Preambulom, sam Ustav uopšte ne garantuje suštinsku autonomiju Kosova jer u svemu zavisi od volje zakonodavne vlasti. U preambuli je izostavljena AP Vojvodina. Postavlja se pitanje da li to znači da APV nije sastavni deo teritorije Srbije? Takođe se postavlja pitanje zašto se izraz suštinska autonomija koristi samo za Kosovo i Metohiju, dok se o ovom tipu autonomije Vojvodine ne govori.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>