Režim odstupanja od ljudskih i manjinskih prava jedno je od najdelikatnijih pitanja u prilikama koje se karakterišu kao vanredno stanje ili ratno stanje. Za vreme rata i vanrednog stanja dolazi do poremećaja nadležnosti u korist egzekutive, a i do odstupanja od režima ustavom garantovanih ljudskih prava, što govori da se u ovim prilikama pod svojevrsnim udarom nalaze dva izuzetno značajna ustavna principa: princip ograničene vlasti u obliku podele vlasti, i ljudska prava i slobode čiji je Ustav garant i zaštitnik.
U okviru ovog člana trebalo bi da postoji jasno razlikovanje ratnog stanja i vanrednog stanja u odnosu na odstupanje od osnovnih prava. Situacija je drugačija u oba slučaja i zato treba razlikovati obim odstupanja onako kako je to bilo u prethodnom nacrtu Ustava. Izraz “dozvoljeno samo u obimu koji se smatra neophodnim” je previše neodređen. Kompleksnija formulacija i ujedno mnogo bolje rešenje koje bi moglo biti iskorišćeno jeste odredba iz člana 15. Evropske konvencije o ljudskim pravima – “u najnužnijoj meri koju iziskuje hitnost situacije”.