Stručni komentar
Sloboda misli, savesti i veroispovesti garantovane su opštom ustavnom normom (st. 1), kao i st. 2 kojim se propisuje da niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim ili drugim uverenjima čime se dodatno štiti pravo pojedinca da slobodno izabere svoj pogled na svet. Takođe, član 46 st. 1 garantuje slobodu misli. Zabranjeno je bilo kakvo izazivanje i podsticanje verske mržnje i netrpeljivosti i propisuje se kažnjivost takvog ponašanja (čl. 49), dok se podstiče razumevanje, uvažavanje i poštovanje razlika zasnovanih, između ostalog, i na verskim uverenjima građana (čl. 48).
Ograničenje je moguće propisati samo zakonom u granicama i obimu u kojem Ustav dopušta zakonsko regulisanje ljudskih prava (čl. 18 st. 2). Ova su apsolutno zaštićena prava i izuzeta su od režima odstupanja u ratu i vanrednom stanju (čl. 202 st. 4)