Ustavni sud pravi spisak nepoželjnih advokata

Izvor

Politika 27. jul 2013.

 

Dragiša Slijepčević kaže da sud odbacuje više od 70 odsto ustavnih žalbi koje pišu advokati i da će nekima „zabraniti” da mu se obraćaju. – Advokatska komora poručuje da sudije odbacuju žalbe jer neće da ih rešavaju

(Foto D. Jevremović)

Ustavni sud zabraniće pojedinim advokatima podnošenje ustavnih žalbi, pod izgovorom da „na razne načine zloupotrebljavaju pravo obraćanja” ovom organu i tako ga nepotrebno zatrpavaju predmetima za koje nije nadležan.

Kako saznaje „Politika”, Ustavni sud odbacuje više od 70 odsto ustavnih žalbi koje pišu advokati, najčešće zato što su to žalbe na odluke redovnih sudova. Ovaj organ ne može da odlučuje o radu sudova, jer nije deo pravosudnog sistema zemlje, već samo o tome da li su u postupcima pred državnim organima povređena ustavna prava građana.

U Ustavnom sudu tvrde da neki advokati čak traže svojim klijentima da im nadoknade troškove sudskih taksa koje se pred Ustavnim sudom uopšte i ne plaćaju.

– Zauzeli smo stav da takvim advokatima zabranimo podnošenje ustavnih žalbi. Znam da je to ozbiljno i problematično. Još ne primenjujemo taj stav, jer očekujemo da će ipak Advokatska komora preduzeti konkretne mere. U nekim ustavnim žalbama, koje su pisali advokati, stoji i napomena da traže naknadu od stranke za plaćanje takse na podnošenje ustavne žalbe, i to ne malu naknadu, a u zakonu piše da se taksa u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća – kaže dr Dragiša Slijepčević, predsednik ovog suda.

Tragom ove informacije, „Politika” se za komentar obratila Advokatskoj komori Srbije. Potpredsednik Zoran Jevrić kaže da komori nije stigao nikakav dopis od Ustavnog suda.

– Treba reći koji su to advokati, imenom i prezimenom. Naša komora za takve stvari ne zna niti joj je bilo ko na to ukazao. Advokat u postupku pred Ustavnim sudom može da naplati samo svoj honorar, od svog klijenta – kaže Jevrić i napominje da bi bilo veoma korisno da se o svim spornim pitanjima održi sastanak predstavnika Ustavnog suda sa predstavnicima komore.

Na pitanje kako komentariše podatak predsednika Ustavnog suda da se odbacuje više od 70 odsto ustavnih žalbi koje pišu advokati, Jevrić odbija kritike na račun advokata i tvrdi: „Oni to odbacuju zato što neće da rešavaju.”

Predsednik Ustavnog suda rekao je da se boji da će ustavne žalbe biti proglašene nedelotvornim, jer država do sada nije isplatila oko 500.000 evra materijalne i nematerijalne štete po odlukama ovog suda. Jevrić, međutim, kaže da je sud u Strazburu već zauzeo stav da su ustavne žalbe u Srbiji nedelotvorne, jer više od dve godine nije isplaćena nijedna naknada po odluci Ustavnog suda.

– To izgleda kao da je Strazbur poručio našim građanima da „preskoče” Ustavni sud kada traže zaštitu ljudskih prava, jer se odluke Ustavnog suda ne sprovode. Naravno, građanin mora prvo da iscrpi sve pravne mogućnosti u Srbiji da bi mogao da se obrati Strazburu. Međutim, Ustavni sud je zatrpan predmetima, naročito od reforme pravosuđa 2009. godine, zato što je građanin onemogućen da dođe do Vrhovnog kasacionog suda (VKS) i zato što za naše pravosuđe zapravo ne postoji građanin već samo postoji broj predmeta koje treba rešiti. Ljudi umiru dok čekaju da naši sudovi reše njihov predmet – kaže Zoran Jevrić.

Ogromnom broju tužbi protiv Srbije u Strazburu doprinose sistemski problemi u našem pravosuđu, istakao je Dragiša Slijepčević nedavno na okruglom stolu povodom odluka Evropskog suda za ljudska prava. Pored problema sa prazninama u zakonima i međusobne neusaglašenosti pojedinih akata, Slijepčević je istakao i neujednačenu sudsku praksu, koja stvara pravnu nesigurnost. Sa tim se slaže i potpredsednik Advokatske komore.

– Svaki od četiri apelaciona suda radi na svoj način, sa potpuno različitim stavovima, a posao Vrhovnog kasacionog suda je da ujednači sudsku praksu, ali on to ne radi. Osim toga Vrhovni kasacioni sud je za građane nedostupan, zbog zakonskih odredaba. Na primer, da bi jedan parnični postupak došao do VKS, vrednost spora mora da bude veća od 100.000 evra. U Austriji je taj limit za obraćanje najvišem sudu – 15.000 evra, pa pitam da li je Srbija sedam puta bogatija od Austrije – kaže Jevrić.

Čak 70 odsto od ukupnog broja predmeta pred Ustavnim sudom odnosi se na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

– Ne može se pravdati postupak u kome sud nekada po godinu-dve, ali i po tri i pet godina, ništa ne preduzima u predmetu. To je nedopustivo. Zato smo zatrpani predmetima, a najveći broj dosuđenih naknada štete vezan je upravo za povredu prava na suđenje u razumnom roku – rekao je predsednik Ustavnog suda.

Potpredsednik Advokatske komore ističe da i Ustavni sud postupa u nerazumnom roku ako tek posle tri godine odluči o ustavnoj žalbi zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

– Sud u Strazburu je do sada doneo više od 80 odluka koje su potpuno drugačije od odluka Ustavnog suda Srbije u istim predmetima. Postavlja se pitanje validnosti odluka Ustavnog suda Srbije, ali i pitanje delotvornosti celokupnog našeg sudskog sistema – kaže Jevrić.

Za povređena ustavna prava ne postoji druga zaštita osim ustavne žalbe. Posle odluke Ustavnog suda, građanima ostaje samo da podnesu tužbu sudu u Strazburu.

Aleksandra Petrović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>