Vojvodina

Šta su poslanici, ministri, premijer još govorili na temu osnosa Vojvodine i Ustava možete pronaći na sajtu otvoreniparlament.rs.

U raspravama učestvovali:

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka, (24.11.2009.), Govor u raspravi

Gordana-Pop-Lazic-175x130

(…)

Kao što vidite, nije nam ovaj zakon bio ni potreban, ako hoćemo da se držimo Ustava i u slučaju da je statut u skladu sa Ustavom. ”To jeste smisao autonomije, dao mi je nešto Ustav i ono što mi je Ustav dao ne dam nikome. Niko ne može da mi osporava do promena Ustava.” Ko sada štiti statut Vojvodine? Štite ga srpski radikali. Štitio ga je i tada Vojislav Šešelj.

(…)

 

Aleksandar Martinović

Srpska radikalna stranka, (12.06.2009.), Govor u raspravi

Aleksandar-Martinović-175x130

(…)

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 5. se navodi da je jedan od regiona i region Vojvodine. Region Vojvodine je, zajedno sa regionom KiM-a i regionom Beograda, jedan od regiona za koji se koriste odgovarajući istorijski nazivi, odnosno nazivi iz Ustava Srbije.

Mogli smo da čujemo ovih dana od predstavnika vladajuće koalicije da je jedan od razloga za donošenje ovog zakona i činjenica da je Republika Srbija trenutno asimetrično uređena i da ta asimetrija treba da se ispravi, time što bi određeni status trebalo da dobiju i drugi delovi Srbije, a ne samo AP Vojvodina.

Međutim, ako usvojite ovaj zakon kao što ste ga napisali, onda ispada da opet određeni delovi Srbije neće imati sve one nadležnosti i sve institucije koje ima AP Vojvodina. To znači da će Vojvodina imati i dalje svoje izvršno veće, svoju izvršnu skupštinu i svoje pokrajinske sekretarijate, plus, imaće sve ono što predlažete da će imati ostali regioni, ali ostali regioni neće imati ni izvršno veće, ni skupštinu, ni svoju administraciju.

Da je tačno ono što tvrdi SRS, da vi na ovaj način, na mala vrata, uvodite regionalizaciju Srbije u smislu njene deobe na regione kao administrativno-teritorijalne i političke jedinice, govori upravo ova činjenica.

Posle ovog zakona, određeni delovi Srbije van Vojvodine i van KiM-a neće imati autonoman status u smislu autonomnih pokrajina i potpuno je jasno da ćete posle ovoga verovatno doneti neki novi zakon, ili ćete pristupiti ustavnim promenama kako bi…

(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Zahvaljujem.

 

Slobodan Samardžić

Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica, (09.06.2009.), Govor u raspravi

 Slobodan-Samardić-175x130

(…)

…onda ćemo rešiti komplikovanije pitanje, promenićemo Ustav, uvešćemo sedam regiona, a ovaj zakon će poslužiti za jedno uvođenje u tu priču. Ovo su regioni koji nemaju administrativni karakter, niti pravni subjektivitet, ali će biti podudarni s regionima koje ćemo uvesti na osnovu promenjenogUstava i zamajavaćemo se pričom o ustavnim promenama narednih nedelja, meseci, ali nećemo doneti statut Vojvodine.

(…)

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica, Demokratska stranka Srbije – DSS, (09.06.2009.), Govor u raspravi

 Jovan-Palalić3-175x130

(…)

Govorim o čudnoj atmosferi koja se odnosi, s jedne strane, na politiku ove vlade prema lokalnim samoupravama, ne samo na politiku, nego na konkretne odluke koje su realizacija te politike i, s druge strane, u jednoj atmosferi koju je najavio predsednik Republike, a danas vidimo i vladajuće stranke u Skupštini, a to je promena Ustava i regionalizacija.

(…)

Kaže se ovde – vrši se razvrstavanje regiona prema stepenu razvijenosti. Navode se prva, druga grupa razvijenosti i kaže se koji su nedovoljno razvijeni regioni, pa se onda nabrajaju regioni. Nikog u Srbiji nema ko ne može u ovom trenutku da kaže na kom bi stepenu razvijenosti bila Vojvodina, ili beogradski region, a gde bi bio južni ili istočni region. Zar treba da pišemo koji su regioni ovde da bismo kazali na kom su stepenu razvijenosti? Zaista je neozbiljno. Na kom je stepenu razvijenosti Majdanpek, ili Bosilegrad, ili Crna Trava, koji su u južnom regionu, a na kom Novi Sad ili Sombor?

Osim toga, ovde ima jedna ogromna nelogičnost. Vlada u definiciji pojama region kaže sledeće – da su oni statistička funkcionalna teritorijalnih jedinica, ali nisu administrativna teritorijalna jedinica i nemaju pravni subjektivitet. Da vidimo šta je Beograd? Šta je Vojvodina? Šta je KiM?

Regioni su, u startu, stavljeni u neravnopravan položaj. Ko donosi strategije regiona u Centralnoj Srbiji? Vlada. Ko donosi strategiju u Vojvodini? Vojvođanski organi. Ko donosi strategiju u Beogradu? Beogradski organi vlasti. Znači, jedni će donositi svoje strategije, na osnovu svog kapaciteta, jer imaju pravni subjektivitet, a za druge će, e to je ta ključna obmana da ovde imamo decentralizaciju, i dalje donositi Vlada.

Znači, razvoj regiona u Šumadiji, u Kragujevcu, u Nišu, neće donositi Niš i Kragujevac, nego Vlada Republike Srbije, a Beograd će donositi sam svoj razvoj, kao što će Vojvodina donositi, takođe, za sebe. To je ta ključna obmana. Zato ovde nema nikakvog oblika decentralizacije.

Ključna opasnost ovog zakona jeste ono što je rečeno u samom startu, kada je u pitanju promenaUstava. Ali, ima još jedna stvar, mi nismo dobili ovde ozbiljno obrazloženje, samo je rečeno – mi moramo da imamo regione zato što je tako rekla EU, da bismo privukli fondove, sredstva iz fondova EU.

(…)

 

Tomislav Nikolić

Srpska napredna stranka – SNS, (09.06.2009.), Govor u raspravi

Tomislav-Nikolić1-175x130

(…)

Niko vas nije očekivao, niko za vas nije glasao, a vi nam sada predlažete i nekakvu regionalizaciju, koja za nas neće biti regionalizacija, a za EU će biti regionalizacija, pošto oni idu u ravnomerni razvoj regiona, a ne u ravnomerni regionalni razvoj. Vi sada nama naturate regione, smeta vam Ustav. Šta sve meni smeta u životu, ali, molim vas, pristupite promenama Ustava. Nemojte da nam brukate Ustav. Ustav nam je dobar, doneli su ga građani Srbije. Ko ima bolji, neka predloži građanima Srbije da proglase taj bolji ustav. Ako G17 plus ima 50% biračkog tela za promenu Ustava, predložite, molim vas, promene Ustava, nemojte ovde da nam izmišljate raznorazne priče i da nas dodatno delite.

Kako ću ja, kao građanin koji je vezan i za Kragujevac i za Beograd, za Kragujevac više, i korenom i poreklom, da prihvatim to da se moj region zove Centralna Srbija? Istorijski se to nikad nije tako zvalo, nikada. Da imam tamo neki region istočni, zapadni, šta smo to mi? Strane na stadionu, istok, zapad, sever, jug? Negde je karta skuplja, negde je jeftinija. Tako nas delite vi koji ništa o Srbiji ne znate.Vojvodina ne sme da se džarne, zato što Nenad Čanak neće da utvrdi kvorum. Juče umalo nisam završio na intenzivnoj nezi – potpisan Nenad Čanak kao predsednik Nacionalnog saveta za ravnomerni regionalni razvoj.

(…)

 

Borislav Pelević

Stranka srpskog jedinstva, (03.11.2003.), Govor u raspravi

Untitled-12

(…)

Vi sada hoćete da ispunite jedno od obećanja koje ste dali građanima Srbije, a to je promena Ustava. Posle posle tri godine vi ste rešili da donesete ustav, ali kakav ustav. Ustav koji i dalje cepa Srbiju. Tim ustavom vi hoćete da Srbija bude sastavljena od šest autonomnih pokrajina. To je zaključak te ustavne potkomisije koju vodi Nenad Čanak, u čijem programu piše da Vojvodina treba da bude republika. Vi i dalje cepate Srbiju. Vi tim ustavom ne želite da Srbija bude država srpskog naroda i svih pripadnika nacionalnih manjina koje žive sa nama. Vi to ne želite, vi želite da Srbija ponovo bude država građana Srbije.

(…)

Gordana Pop-Lazić

Srpska radikalna stranka, (04.02.2002.), Govor u raspravi

 Gordana-Pop-Lazic-175x130

(…)

Imajući u vidu sve ove oblasti koje su spomenute u ovom zakonu, i to da ste, recimo, čak predvideli članom 37. da se u oblasti transporta, distribucije i korišćenja prirodnog gasa, obrazuje ispitni odbor za polaganje stručnog ispita u Novom Sadu, zatim za geološka istraživanja u oblasti rudarstva – vidimo da vi u stvari pripremate teren za stvaranje situacije koja bi samo bila prihvaćena posle, eventualno, nekih ustavnih promena. Već godinu dana se priča o ustavnim promenama, iako ste obećavali izbore nakon godinu dana od prošlih izbora, rekli ste za godinu dana novi demokratski izbori pod vašom kontrolom, da se vidi kako narod misli i šta hoće, dovoljno vam je godinu dana da pokažete da ste vredni, pametni i sposobni, da je Srbija krenula napred, a sada opet čujemo iz jednog tabora, predsednika SRJ – treba prvo izbori za ustavotvornu skupštinu, pa onda promene ustava…

(Predsednik: Tema i vreme.)

Govorim o temi, naravno, a iz drugog tabora, DS-a, kažu da nisu potrebni izbori više nikada. Narod je jednom rekao, izabrao DOS da dođe na vlast, da uređuje sve oblasti društvenog života i izbori nam ne trebaju, čak ni 2004. godine, kada bi trebalo da budu redovni izbori.

Znači, do donošenja tog nekog novog ustava, koji je visio o dugačkom štapu, kada, kako i šta, da sve što treba prebacimo na AP Vojvodinu; i već ste ovde u diskusiji, u više navrata, a meni je to zasmetalo, imputirali ste samo naziv Vojvodina, bez prefiksa AP, imputirajući tako onaj užas od Srbije, da polako građanima ulazi u uši da postoji uža Srbija i da postoji tamo neka Vojvodina koja nije u sastavu Srbije, ne bi li to mnogo lakše građani Srbije podneli onog momenta kada budete dobili …

(Predsednik: Gospođo Pop-Lazić, upozoravam vas na prekoračenje vremena i na temu.)

… da se AP Vojvodina odvoji iz sastava Republike Srbije.

 

Tomislav Nikolić

Srpska radikalna stranka – SNS, (28.01.2002.), Govor u raspravi

Tomislav-Nikolić1-175x130

(…)

Ima li jednog predlagača zakona ko bi se složio da mu ovako iskasape tekst i da to ostane kao njegov predlog zakona; ili, kakva je to Vlada Republike Srbije, koja čeka Skupštinu AP da joj donese jedan ovako važan paket zakona ili omnibus zakon, pa da onda na taj predlog da 30 amandmana i da uceni pojedine poslaničke grupe ovde da moraju da prihvate sve amandmane Vlade Republike Srbije, pa čak i kada su potpuno suprostavljeni predlogu koji je podneo ovlašćeni predlagač – Autonomna Pokrajina Vojvodina.

Molim vas, dame i gospodo narodni poslanici, da zastanemo sa radom na donošenju ovog zakona, da ovo sve bacimo u korpu za otpatke, ovaj zakon ne zaslužuje ništa drugo. Samo ustrojstvo autonomne pokrajine ako menjamo, tako da u preko 30 zakona počne da obavlja ove funkcije, trajaće godinama. Mi ove godine moramo da menjamo Ustav Republike Srbije. Ne možemo ovako da ga menjamo, da kažete – ono što piše, ne važi, kakav mi zakon donesemo, primenjivaće se; dok se konstituiše Ustavni sud, pa dok on odluči šta će biti, mi ćemo imati novi ustav, sa kojim će biti sve ovo u skladu. Bacite ovo, dame i gospodo narodni poslanici, da funkcionišemo kao država, a vi menjajte, uđite u promene Ustava. Nemojte sa Skupštinom Vojvodine da pregovarate mesecima o ovom predlogu zakona. Ako vam treba njihova podrška, pregovarajte o promenama Ustava, nemojte da gubite dragoceno vreme.

(…)

Arsen Kurjački

Demokratska stranka Srbije, (22.01.2002.), Govor u raspravi

NEMA SLIKE

(…)

Zašto se još insistira na donošenju ovog zakona? Iz razloga što u daljem postupku izmena ustrojstva države, a bez donošenja novog Ustava, ovo će biti zakonsko uporište zagovornika daljeg jačanja autonomije Vojvodine. Kada se sve nadležnosti, makar i kao poverene, jednom prenesu sa republičkog nivoa na pokrajinski, i kada se u pokrajini ponovo formiraju fondovi i samostalni organi uprave, odgovarajuće službe, u dogledno vreme možemo očekivati dalje nastavljanje pritisaka za povećavanje državnih ingerencija Vojvodine, sa ciljem, i obrazloženjem, ekonomskog osamostaljivanja, privrednog razvoja, uključivanja u evropske regionalne integracije itd, a cena za to bi bilo – postepeno kidanje veza sa ostalim delom Srbije i rasrbljivanje Vojvodine, nešto slično receptu kako je to učinjeno u Crnoj Gori. No, tzv. autonomaškim strankama se ovo ne može ni zameriti. One samo sprovode svoje zacrtane partijske programe.

(…)

Zoran Đinđić

 Zoran_Djindjic-175x130

(…)

Mi to pokušavamo i to je ono što sam nazvao principom prave mere, da u svakom trenutku nađemo neko rešenje koje ima osnov u Ustavu – ali sasvim sigurno nije bilo intencija ustavotvoraca, jer ustavotvorci nisu želeli državu koja bi bila integrisani deo Evrope. Oni su želeli izolovanu državu i ako bismo sada bili obavezni prema onom smislu Ustava koji su pisci Ustava imali, onda ne bismo ništa menjali. Onda ne bi trebalo ni da bude DOS-a, ni izbora, ni reformi. To nije moguće.

Dakle, morate da shvatite, kada govorimo o promenama, da govorimo o dva elementa: jedan je ustavni okvir, zakonski okvir, a drugi je život, i da vidite da i život ima svoje pravo, a ne samo neki ustavopisci koji su imali neki drugi život u vidu kada su pisali Ustav, bilo koji od tih ustava – jer očigledno da se mi nalazimo u jednoj zemlji u kojoj ne možemo da računamo na neku ustavnu tradiciju, nespornu. Mi nismo tako srećan narod da možemo da kažemo – menjamo samo zakone, a Ustav je takav kakav su naši preci zamislili, nego moramo i te temelje da malo prekomponujemo.

Sada dolazi priča o Vojvodini, vrlo interesantna. Pouka bi bila – svi su za autonomiju, ali niko nije. Svi su rekli – mi smo za autonomna prava, ali ne tako da se ona izraze u nečem konkretnom, nego da stalno budu jedna šarena laža, da stalno budu jedna fikcija i da se stalno busamo u grudi pravima, slobodama, svim onim što piše u Ustavu, a kada pitamo – gde se to u životu nalazi, toga u životu nema. Mi smo za to, ali pod takvim uslovima da toga zapravo ne bude.

(…)

Govorimo o tome da postoji Pokrajina Vojvodina, da ona nije sporna, da postoje gradovi u Srbiji, da postoje opštine u Srbiji i da u narednom procesu mi moramo da se pomirimo sa tim da, ako imamo poverenja u te organe, u te ljude, u naše građane, da određene nadležnosti moramo da im poverimo; da će oni dobiti određene izvorne nadležnosti i da se oslobodimo tog jednog egocentrizma da samo taj jedan sve može i sve zna, i – svi su ravnopravni, ali ako taj jedan to dozvoli. Ne, to ide jedno sa drugim.

Nije moguće reći – ja sam za autonomiju, ali tako da ostane sve ovo što se podrazumeva; da biraju direktore u osnovnoj školi, to nikako, jer će to da ugrozi jedinstvo države. Mislim da se tu radi o manipulaciji. Mislim da ovu raspravu treba voditi na jedan racionalan način. Moj utisak je da u Vojvodini ne postoje nikakve separatističke snage, ali da postoji jedna jasna potreba da se zna gde se zarađuje novac, gde ide novac, kako se troši novac, da postoji procedura odlučivanja o tome, o tim tzv. resursima, prirodnim, materijalnim, nematerijalnim.

To postoji u Beogradu i u Nišu, i sledeći korak će biti sigurno koncepcija jačanja lokalne autonomije – da se opštinama, mnogo više nego što je predviđeno u ovom zakonu, u sledećem koraku da mnogo više nadležnosti, mnogo više novca. Sledeća vlada koja bude pravila budžet, moraće mnogo više da se dogovara sa predstavnicima gradova oko trošenja tog novca. To je priroda demokratije, to je priroda sazrevanja.

Molim vas da ovo shvatite kao jedan, možda bolan za neke, izlazak iz totalitarizma u demokratiju. Demokratija, to znači decentralizam, to znači da se i neki drugi ljudi pitaju i da u neke druge ljude možete da imate poverenje, jer su oni građani vaše države. A ne, kada oni nešto traže da obavljaju, neke poslove koji su logično u njihovoj nadležnosti, da onda kažete – možda oni hoće da budu građani druge države, pa zato hoće da obavljaju te poslove. Mislim da je to sumnjičenje neumesno, kao što je ono busanje u patriotizam neumesno.

Dakle, ne smeta mi da je neko protiv autonomije kao političkog programa, ali mi smeta to licemerstvo. Vi kažete jesam za autonomiju, ali nisam ni za šta od onog konkretnog što se pod pojmom autonomije podrazumeva. (Aplauz.)

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije, (22.01.2002.), Govor u raspravi

 Dejan-Mihajlov-175x130

(…)

 

Zato ćemo mi u DSS-u biti uzdržani prilikom glasanja o ovom zakonu, ne zato što smatramo daVojvodina i drugi regioni našim predlogom, neće imati sve te ingerencije; naprotiv, imaće i više u mnogim oblastima – već zato što je ovo jedno asimetrično rešenje, rešenje neravnopravnosti koje će roditi samo nove sukobe; a da li nam trebaju novi sukobi između građana, između pojedinih delova u Srbiji u trenutku kada smo krenuli putem rešavanja problema i putem izgradnje jedne nove države.

DSS će biti uzdržana zato što se ne slaže ne sa samom sadržinom ovog zakona, već sa načinom i trenutkom donošenja ovog zakona. Zahtevamo da se u promene ide brže, sistematičnije, odgovornije, promenom Ustava; jer dok ne promenimo Ustav, plašim se da će svi ostali pokušaji biti parcijalni i da će odslikavati samo neke trzaje i neko delovanje bez plana, a to građani Srbije ne zaslužuju. Oni već zaslužuju da konačno krenemo da se bavimo pravim stvarima, a to je promena – samo tada će naša nadanja i naša stremljenja biti prava, Republike Srbije u toku ove godine.

Zoran Đinđić

 Zoran_Djindjic-175x130

(…)

Dame i gospodo narodni poslanici, jedna od četiri najvažnije tačke u programupromena, koji je na decembarskim izborima 2001. godine doneo većinu DOS-u, bila je decentralizacija vlasti i vraćanje istinske autonomije lokalnoj samoupravi i Pokrajini Vojvodini. Danas, nekoliko dana do godišnjice formiranja i ove skupštine, zapravo, na dnevnom redu ovog vanrednog zasedanja su oba ta zakona: jedan koji se odnosi na vraćanje nekih nadležnosti i prenošenje određenih prava autonomnoj pokrajini i drugi o lokalnoj samoupravi koji treba da predstavlja korak u pravcu istinske lokalne samouprave u Srbiji.

Mislim da, ma koliko da je i u jednom i u drugom slučaju reč samo o prvom koraku i jednom delu unutar sistema koji tek nastaje, to ima jedan simboličan značaj, jer ako je išta bilo vitalno i živo u srpskoj demokratskoj tradiciji, onda je to bila lokalna samouprava, onda je to bilo poverenje centralne vlasti u svoje građane, koji su se na lokalnom, opštinskom i okružnom nivou organizovali još od ustaničkih dana, kroz ceo 19. i 20. vek; i ako je išta ostalo živo kroz jedan sistem koji je bio potpuno centralizovan tokom 50-tih godina, onda je to bila ta snaga lokalno samoorganizovanih ljudi koji su uspevali da, uprkos vrlo restriktivnim zakonskim i ustavnim odredbama, neka svoja prava i neke svoje interese sprovode i zadovoljavaju.

Dakle, mislim da stav Skupštine prema ovim predlozima znači jedan signal i jednu poruku u odnosu na našu demokratsku tradiciju i u odnosu na našu demokratsku budućnost. Potpuno se slažem sa tim da se ovde ne radi, i ne može da se radi posle prvih godinu dana suštinskih promena, o nečem jako velikom, ali se radi o jednom koraku, o jednom pravcu koji je vrlo važan. Zbog toga glasanje ove skupštine i rezultat koji će biti na kraju razmatranja zakona o lokalnoj samoupravi i zakona o vraćanju nadležnosti AP Vojvodini je mnogo više nego samo glasanje o jednom zakonu.

Od avgusta meseca jedna komisija Vlade Republike Srbije, zajedno sa komisijom Izvršnog veća AP Vojvodine, radi na projektu koji je na početku definisan, i na tome je ostao, da se unutar postojećegUstava uradi ono što je moguće a što je propušteno proteklih 10 godina, kao što se u nekim drugim slučajevima dešavalo tokom ovih godinu dana, da se već prejudicira i naznači novi ustav.

U ovom slučaju se radi o ispunjavanju jedne praznine koja je vrlo jasno definisana u postojećem Ustavu, član 109, gde se govori o svim temama i oblastima u kojima AP Vojvodina treba da uređuje svoje interese i svoje poslove i gde centralna vlast treba da joj poveri, i da ima poverenja u demokratski izabrane organe te pokrajine, da oni te poslove obavljaju. To se ranije nije dešavalo. To, ako ovaj zakon bude usvojen i ako ovaj paket zakona bude usvojen, treba da počne da se dešava.

(…)

Nenad Čanak

 Nenad-Čanak-175x130

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, Skupština AP Vojvodine je bila godinama u situaciji da bude u jednom protivustavnom položaju, jer Ustavom je 1990. godine Srbija centralizovana i protivustavno su ukinute autonomije Vojvodine i Kosova, Ustavom je režim Slobodana Miloševića sa svojim saradnicima, kreirao od Srbije ratnu mašineriju koja je nanela ogromnu količinu zla i sebi i okruženju.

(Glasovi iz sale: Opomena.)

Došlo se do toga da Vojvodina bude dovedena u protivustavnu poziciju. Ta protivustavna pozicija je posledica niza zakona koji su doneti u ovoj skupštini, tako da ovaj omnibus zakon, koji nije samo spisak želja Skupštine AP Vojvodine i njenog Izvršnog veća nego je usklađen sa Republičkom vladom, služi tome da AP Vojvodina bude dovedena u ustavni okvir Ustava koji važi na teritoriji Republike Srbije. Tim zakonom se ništa spektakularno niti menja niti će se promeniti, ali to je prvi zakon, u nizu godina, koji govori o Vojvodini. Time se može sprečiti dalja radikalizacija odnosa prema Vojvodini, jer najveći broj građana Vojvodine nije zadovoljan ovakvim položajem AP Vojvodine.

Postoje dva puta – da taj zakon bude usvojen i da ne bude usvojen. Ako bude usvojen, možemo očekivati da će se stvari rešavati parlamentarnim putem, da će se stvari rešavati kroz ustavne promene, jer bez ustavnih promena nema rešenja pitanja AP Vojvodine.

Dejan Mihajlov

Demokratska stranka Srbije, (05.02.2002.), Govor u raspravi

  Dejan-Mihajlov-175x130

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Batiću, nakon verovatno puno iščekivanja (za nas ovde i građane Srbije), dobili smo Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Mi iz DSS smatramo da je to dobro, jer je to jedno od naših osnovnih predizbornih obećanja – da ćemo državu promeniti, decentralizovati i demokratizovati.

Suštinska stvar, u kojoj bih se složio sa ministrom Batićem, jeste da je ovo važan zakon; i uz još neke stvari bi možda bila iscrpljena lista stvari oko kojih bismo se složili po pitanju ovog zakona.

DSS će svakako podržati u načelu ovaj zakon, zato što smatra da Srbiji treba novi zakon o lokalnoj samoupravi, koji će doprineti demokratizaciji i decentralizaciji države, a naročito iz razloga što jedan od uslova za naše članstvo u mnogim međunarodnim organizacijama predstavlja donošenje novogzakona o lokalnoj samoupravi. Ovo je upravo jedna od stvari na kojima se insistira u demokratskoj Evropi – znači, da postoji jedan dobar zakon o lokalnoj samoupravi – da bismo postali članovi mnogih evropskih institucija, u ovom slučaju Saveta Evrope.

Zato smatramo da zakon o lokalnoj samoupravi, koji je bio na određenim javnim raspravama, treba da bude upravo plod jednog širokog konsensuza, kako stranaka, tako i onih koji će direktno učestvovati u sprovođenju ovog zakona, ponajviše lokalne samouprave.

 

Nešto ovde ne štima, po nama, a to je što se krenulo opet sa parcijalnim rešavanjem; kao što smo imali omnibus zakon, imamo zakon o lokalnoj samoupravi. Po nama, trebalo je možda u toj prvoj godini, paralelno sa svim ovim zakonima, raditi na Ustavu i ustavnim načelima, kako bi se na jedan kompleksan način rešila ova oblast.

(…)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>