Zašto islandska revolucija prolazi ispod radara evropskih političara?
Blic I 03.05.2013.
Islandska politika je tema koju nećete lako pronaći u ovdašnjim medijima. Tek sada, nakon spektakularnih izbora na Islandu kada su pirati prošli cenzus osvojivši 5, 1 % glasova, polako se tradicionalni mediji poput CNN iBBC okreću ovoj temi.
Šta se to protekle nedelje dogodilo? Nekoliko stvari: festival u slavu dolaska leta na Island (njima je to 25. aprila), selidba Pirate Bay-a na islandski nacionalni domen, i izbori čuveni po tome što ih je jedva ko preneo. I meni se, kao i većini Evropljana verovatno, Island čini malo odsečen od sveta. Nije u EU, tamo je negde gore gde retko ko ide, na pola puta između SAD i skandinavskih zemalja. Ali krenimo redom….
Piratski poslanici Birgitta Jónsdóttir i Smári McCarthy aktivno godinama učestvuju na zaštiti uzbunjivača. Birgita, koja nije nov poslanik u Parlamentu, predstavlja Piratsku stranku koja se zalaže za direktnu demokratiju i transparentnost uprave. Zagovarala je ideju da Island treba da postane raj za slobodne medije, i bila je glavni sponzor međunarodnog Instituta za moderne medije. Kao saradnik i glasni pristalica WikiLeaksa, Birgitta .Jónsdóttir bila deo tima koji je objavio mali video “Collateral Murder” kojim je dokumentovano da su američki helikopteri Apache izvršavali napade i ubijali nenaoružane civile u Bagdadu 2007. Treba li reći, Birgita je ujedno i pesnik, pisac, umetnica,urednica, izdavač, aktivistkinja, i za sve ove aktivnosti koristi internet.
Nakon što je 5. aprila 2010 objavljen “Collateral Murder”,ovaj događaj je, ispostavilo se, postao katalizator za podršku WikiLeaksu i pobudio je ogorčenje američke vlade. Tada je Birgitti Jónsdóttir savetovano da ne putuje u Sjedinjene Države kako bi izbegla mogući pritvor. U međuvremenu, otkako je počela hajka na borce za slobodu, pa i na nju lično, Island se pokrenuo i promenio… Prvo što su uradili je da naprave tzv. crowdsourceovani ustav, ustav koji je pisao narod, skupno, zajednički, u saradnji sa upravom. Drugo,poslali su FBI kući kada su FBI agenti došli na Island povodom istrage o Wikileaksu.
Zaista, to nama ovde zvuči kao kao da je izašlo ispod pera nekog od autora sa Njuz.net, ali stvari su se zaista tako dogodile: Island je zvanično odbio saradnju sa istražiteljima FBI tako što je Ministar unutrašnjih poslovaOgmundur Jonasson naredio policiji da obustavi svaki kontakt sa FBI jasno naglasivši da njihovo prisustvo nije „rado viđeno“ na Islandu. Dva dana nakon što je Julian Assange obznanio da će se kandidovati na australijskim izborima za senatora, islandski ministar je o ovome obavestio AP i u kratkom telefonskom intervjuu rekao je:
„Ja, prvo, nisam bio svestan toga da oni dolaze na Island. Kada sam to saznao, zahevao sam da islandska policija prekine svaku saradnju sa njima i naglasio da sve osobe koje su intervjuisane i ispitivane na Islandu mogu biti ispitivane jedino od islandske policije. “
I tu nije kraj.
Uspon i pad prvog svetskog ustava koji je pisao narod započinje u svetlu islandskog bankrota 2008. godine, kada je vlada odlučila da je na redu novi ustav (jer stari se ustav zasnivao na danskom ustavu, a te dve zemlje imaju uzajamno mučiteljski odnos).
A ko će ga pisati? Dobri ljudi Islanda, tako je vlada odlučila, nakon što se suočila sa masovnim protestima zbog načina na koji je finansijskom krizom ‘upravljano’.
950 Islanđana, po izboru lutrije, ponudilo je svoje mišljenje o tome kako čitav proces treba da funkcioniše. Izabran je Ustavni savet koji je zatražio informacije od građana putem društvenih medija. Savet je na osnovu povratnih informacija i inputa objavio nacrt ustava koji se temeljio na porukama građana Islanda. Taj predlog je poslat islandskom parlamentu (koji se zove zanimljivo: Althing, što u prevodu znači tačno to kao što i zvuči), gde je novi ustav trebao biti donesen, trebalo je da dobije većinu glasova na referendumu, i zaživi u novostvorenom parlamentu.
Šta se potom desilo, ostalo je do danas manje-više u tami… Nakon što je promenjen od strane eksperata, novi islandski ustav ipak nije usvojen pre izbora koji su se odvijali proteklog vikenda. Očekuje se da sledeća vlada ratifikuje ovaj narodni ustav i potom ga iskoristi za neophodne reforme. Oni ovo mogu, ali i ne moraju učiniti, a sve bi trebalo da postane poznato uskoro..
U svakom slučaju, ljubitelji koncepta otvorene uprave (open government) kažu da bi ova inicijativa mogla da postane model za moć naroda u drugim delovima sveta gde političari monopolizuju političke odluke uoči montiranih i veštački izazvanih kriza. Nešto kao i kod nas, zar ne? Samo nema tog glasa naroda….
Ustav, pozivajući se na predloge pristigle putem Facebooka i Twittera o tome kako voditi zemlju, još uvek čeka na usvajanje, iako je referendumodržan u oktobru 2012. godine i uprkos tome što je ovaj ustav podržalo dve trećine onih koji su izašli na referendum (a izašlo je tačno polovina državljana Islanda, njih 235.000 glasački sposobnih).
Po čemu smo mi ono baš toliko drugačiji, molim da me neko podseti?
Autor:
Jelena Jovanović
Takodje se retko prica i o mogucnostima koje internet donosi u demokratiju, daleko naprednijim od fejsbuka i tvitera.
Berlinski odeljak Piratske Partije u Nemackoj vec koristi
http://liquidfeedback.org/mission/